Бити или не бити „френд” са ђацима

Када нашем наставнику стигне захтев ученика да му буде пријатељ преко Фејсбука, да ли ће га прихватити или одбити зависи искључиво од њега. Драгана Самарџија, професорка латинског из Београда, додаје на листу само бивше ученике, док Зоран Милојевић, професор информатике из Бора, преко личног профила прати живот ђака којима је разредни, а свима осталима задаје задатке на посебној страници Фејсбука „Часови информатике“.

У САД, колевци мреже која је за шест година стигла до пола милијарде чланова, немају сви наставници тај избор. Неке границе сајбер-пријатељства померене су предалеко, због чега су школске управе осетиле потребу да реагују. У Нортону у држави Масачусетс наставницима је однедавно забрањено да се спријатељују са ђацима преко друштвених мрежа, а у једном округу на Флориди за то им је потребна дозвола родитеља.

Прoшлог месеца три њујоршка наставника су добила отказ због непримерених веза преко Фејсбука. Један је написао „ово је секси“ испод фотографије ученице. У другом случају веза се са мреже преселила у реалност. Коментар професора „Ретардиран си, али те волим“ и фотографија наставнице са стрипером довели су до суспензије. Било је и неприличних фотографија наставника како „грле“ флашу.

И Зоран Милојевић својевремено се нашао пред дилемом бити или не бити „френд“ са ученицима.

– Приметио сам да ђаци више времена проводе на Фејсбуку него у учионици и да су тамо боље концентрисани. Дошао сам на идеју да им увучем наставу на Фејсбук. Тамо им постављам линкове са задацима, па не могу да се изваде ни кад не дођу у школу због болести, јер ја видим да су били на Фејсбуку – каже Милојевић (35), аутор блога skolskidnevnik.net, популарног и међу наставницима и међу ученицима.

– Постоји ипак замка која може бити опасна за наставнике. Неке колегинице су стављале слике са летовања, па када су почели да пристижу коментари ученика, све су избрисале – каже Милојевић, који ради и у Заводу за унапређивање образовања и васпитања при Министарству просвете.

Ако би се десило да на Фејсбуку осване фотографија са журке на којој се мало више опустио, млади професор каже да не верује да би било коментара, јер се „ауторитет првенствено гради у учионици“.

Социолог Далибор Петровић истиче да је Фејсбук укинуо границу између приватног и јавног и да ми сада имамо проблем да је поново успоставимо.

– Колико је морално да наставници и ученици буду пријатељи не могу да кажем, али основни проблем је губитак приватности. Ја као асистент имам захтеве од студената за пријатељство, одобравам их, али цена тога је да не објављујем приватне фотографије – додаје Петровић, асистент на Саобраћајном факултету и ФОН-у.

За разлику од Зорана Милојевића, који као разредни старешина прати своје ђаке преко Фејсбука, „јер тамо износе све емоције и дешавања“, Драгана Самарџија, професорка латинског у Дванаестој београдској гимназији, има правило да за пријатеље прихвата само бивше ученике. То је ипак не спречава да користи погодности нових технологија. Не мора да буде с ђацима пријатељ да би им послала неку важну поруку.

– Кад ми је нешто хитно, шаљем им поруку преко Фејсбука, јер знам да ће то прво да прочитају – каже Драгана. „Френдовањем“ би, мисли она, ипак нарушила однос професор–ученик. Али зато међу 450 пријатеља има много бивших ученика. Понекад, каже, мора да се умеша у неку њихову расправу, посебно ако види да су застранили у радикалним „фашистичким ставовима“.

Колико год поједини родитељи и наставници негодовали због тога што чак и основци проводе много времена на Фејсбуку, Милојевић сматра да је то просто једна еволуција дружења.

– Некад смо били цео дан на телефону, па смо прешли на СМС. Данас је ту и Фејсбук. То не можемо да избегнемо, али ми наставници и родитељи не треба да будемо ван тога. Треба да објаснимо деци како да избегну потенцијалне опасности и да чекамо да опсесија прође, јер Фејсбук је као и све друго, пролазан тренд.