Како ућуткати „Викиликс”

Аустралијске власти су одлучиле да отворе истрагу против Џулијана Асанжа, првог човека „Викиликса”. По ком питању намеравају да га туже, како и зашто, надлежни у земљи кенгура за сада не знају. Знају само да им је наређено да ураде било шта. Јер, на крају крајева, Асанж је аустралијски држављанин који квари односе Канбере и Вашингтона, а стратешки партнер са северне земљине полулопте због тога никако није задовољан. Укратко, а према речима министра унутрашњих послова Кевина Рада, циљ истраге би био да се утврди да ли је „несташни Аустралијанац“ на било који начин прекршио законе своје државе.

Асанж се од недавно налази на црвеној потерници Интерпола што значи да свака држава чланица светске полицијске организације може, и има обавезу, да га ухапси. Ствари, међутим, нису баш тако једноставне. Британске власти, на пример, које су за сада једине имале прилику да га ставе иза решетака, очигледно за то нису имале храбрости. Ухапсити после свега човека који стоји на челу организације која је целом свету „подарила“ праву слику о деловању америчке дипломатије (да не помињемо увреде које су Американци тим путем изнели на рачун највиших службеника владе у Лондону), могло би да се претвори у истински међународни скандала са несагледивим последицама.

Оно што за сада могу да ураде они који нису одушевљени Асанжовим деловањем своди се, практично, на забрану преношења његових открића. То су за сада учинили чувени портал за трговину преко интернета „Амазон“ и глобални систем „Пејпал“ , преко кога углавном иду међународна плаћања за робу купљену преко светске информационе мреже. Преко два поменута система је у знатној мери финансирано и деловање „Викиликса” што је властима у САД било довољно да донесу одлуку о забрани тог дела њихове делатности. У четвртак се „Амазону” и „Пејпалу” придружила и компанија „Еври Ди-Ен-Ес” укидањем домена – wikileaks.org.

Јуче је угашен и сервер у Француској преко којег је дистрибуиран материјал „Викиликса”, а објашњење које је тим поводом дао француски министар за индустрију Ерик Бесон делује циничније и од текстова из депеша појединих америчких дипломата. Наиме према речима министра, „ситуација је неприхватљива, а Француска не може да одржава сајт који крши тајност дипломатских односа и – угрожава људе“. Колико поменути дипломатски односи угрожавају неке друге људе, господин Бесон није желео да коментарише.

Да галама која се дигла поводом деловања „Викиликса” отвара очи многима, и то не само због бруке којој су себе изложили амерички дипломате него, пре свега, по питању – ко контролише светску информациону мрежу, сведочи и најава Петера Сунда, једног од оснивача портала „Пират беј”, о стварању „алтернативног интернета”. У том смислу Сунд је још пре неколико дана упутио позив свим заинтересованима за нови глобални посао: „Постојање централизованог система, који управља нашим информацијама, неприхватљиво је“, упозорио је.

Технички гледано, предност новог пројекта је у томе што би корисници информације размењивали у директном контакту, а не као до сада преко централног сервера који је под искључивом контролом „Светске мреже” – америчке корпорације ICANN (Интернет корпорације за доделу имена и бројева).

Објективно, овако уређен „интернет” био би права благодет за све оне који воле да размењују недозвољене садржаје сваке врсте. Али Сунд је већ својим „Пират бејом” показао како он види будућност светских комуникација.

Да ли то значи да би из једне крајности могло да се скрене у другу, показаће и судбина Џулијана Асанжа.