Криза штампе? Не у Индији

У Светској асоцијацији новина (WAN) у току је сређивање података за нови годишњи извештај о стању (дневне) штампе на планети. Биће готов негде у јуну, с надом да ће опет, као и лане, предочити умирујућу слику о стању медија из ,,Гутенбергове галаксије”, последњих година под жестоким ударом новог начина конзумирања новинских садржаја који су донели информатичка револуција и њено чедо Интернет.

Прошлог јуна, извештај је интониран као умерено охрабрујући: у 2006, у односу на претходну, тираж је на глобалном нивоу порастао за 2,30 одсто.

Али, кад је ова бројка стављена под лупу, видело се да новинској индустрији руже цветају само у статистици. Свугде на западној хемисфери тираж је у паду, а за поменути раст понајвише су заслужне Кина и Индија (и Азија у целини). Од сто најпродаванијих дневних листова у свету, чак 70 је из овог региона. Ове две земље су, такође, преузеле примат од Јапана, где се највише купују дневне новине: 98,7 милиона у Кини и 88,9 у Индији.

Индијска новинска прича је при том посебно занимљива и због тога што је тамошње медијско тржиште тренутно најдинамичније и најперспективније. Индијска штампа доживљава златно доба (процена је да је у 2007. регрутовано око 12 милиона нових читалаца), што потврђује не само двоцифрена годишња стопа раста (и тиража и прихода издавача) већ и нестрпљење великих медијских концерна са Запада да се благовремено тамо усидре.

Подаци Канцеларије новинског регистра Индије, институције која је основана 1956, због примене тамо још важећег основног закона о штампи – Закона о регистрацији новина и књига, донетог још 1867, под британском колонијалном управом – кажу да у тој земљи данас излази 2.130 дневних листова. Од тога их је 201 на енглеском, 942 на хиндију, а остали на многобројним локалним језицима (у службеној употреби у савезним државама су чак 22 језика, док су језици централне администрације само енглески и хинди).

У првих пет година овог века, тираж у Индији је порастао за 53,6 одсто. Објашњење за то је једноставно: демографија и економија, при чему је ово друго било пресудније. Наиме, индијска средња класа, која ужива највеће благодети динамичног економског раста земље, у сталној је експанзији, и у њој се непрестано регрутују нови читаоци (и купци) новина. Расте и лична потрошња и сходно томе новинска индустрија цвета и због експанзије буџета за оглашавање.

Индија има националне брендове у штампи, али њихов успех је заснован на локалним садржајима. Најтиражнији тамошњи дневник, „Даиник џагран”, који излази на хиндију, има 31 издање и око 200 локалних додатака у њима – и 21 милион читалаца. Најтиражнији јутарњи дневни лист на енглеском је ,,Тајмс ов Индија” (основан 1838) са више од 20 локалних издања и укупним тиражом од око 2,5 милиона примерака, што му даје статус шампиона целог енглеског говорног подручја у овој категорији. Прате га ,,Хиндустан тајмс” и ,,Хинду” са по више од милион продатих примерака.

Групација ,,Тајмс ов Индија” је и најпрофитабилнији издавач: процена је да ће његов овогодишњи промет бити око милијарду долара, уз профит од око 250 милиона. Цела индустрија индијске дневне штампе обрће иначе више од три милијарде долара, са проценом да ће се та бројка до краја деценије удвостручити.

Отуда повећано интересовање западних издавача за индијско новинско тржиште, које их, међутим, не дочекује раширених руку. Неке (још нереформисане) одредбе закона о директним страним инвестицијама не дозвољавају, наиме, странцима да у новинама имају више од 26 одсто капитала, а такође није дозвољено ни да страни листови имају своја индијска издања.

Ово је досад некако успео да заобиђе само ,,Интернешенел хералд трибјун” у партнерству са ,,Декан крониклом”, а на сличан начин намерава да се увуче и (однедавно Мардоков) ,,Вол стрит џорнал”. Медијска група која издаје британски ,,Индипендент” задовољила се са 26 одсто удела у једном популарном локалном листу, док таблоид ,,Дејли мејл” пружа консултантске услуге новопокренутом индијском клону ,,Мејл тудеј”.

Мада је последњи Британац са места главног уредника листа ,,Тајмс ов Индија” отишао још 1950, штампа углавном прати британске уређивачке узоре, иако је баш ,,Тајмс ов Индија” ових дана почео у својим издањима да примењује правопис америчке верзије енглеског.

Појавио се, уз то, и први бесплатни дневни лист, који следи све присутнији  глобални тренд. Излази у Ченаију (Мадрас), али треба имати у виду да су и новине које се купују изузетно јефтине. За примерак ,,Тајмс ов Индије” треба тако издвојити две и по рупије – што је мање од пет наших динара! Разлику, наравно, подмирују оглашивачи.