Хакери, вратите ми профил

„Пристајете на трансфер и обраду ваших личних података у САД.“

Овако гласи тачка 16 Изјаве о правима и обавезама чланова Фејсбука која се специјално односи на кориснике ван САД. Помисао да се толика количина података обрађује на неком месту у Америци била је довољна да се створи још једна популарна теорија завере – да иза Фејсбука стоји ЦИА.

Слободан Марковић, специјални саветник министарке за телекомуникације, одлучно одбацује ту теорију.

„Онда исто тако можете да кажете да иза целог Интернета стоји ЦИА“, каже Марковић.

Ипак, подаци које без много размишљања остављамо могу да буду „обрађени“ на другом месту, уз сасвим конкретну штету.

„Још два дана до заслуженог одмора... Шпанијо, долазим!“ Оваква порука на статусу (прозорчићу у који уписујемо шта тренутно радимо и како се осећамо) може да изазове завист пријатеља и – навалу провалника, упозоравају стручњаци за безбедност.

Осигуравајућа друштва у Великој Британији кажу да није далеко дан када ће захтев за наплату бити одбијен уколико се открије да је неко несмотрено оставио на друштвеним мрежама податке које провалници могу да злоупотребе.

 „Да ли ћете ви неком кога први пут видите на улици рећи пуно име и презиме, с ким живите, који вам је кућни број телефона или да одлазите на одмор а стан остаје празан. Такве постове не треба остављати ни на Интернету“, упозорава самостални полицијски инспектор Радоје Вуковић из Одељења за борбу против високотехнолошког криминала СБПОК-а.

Он истиче да лица млађа од 18 година нарочито треба да обрате пажњу какве податке стављају на Интернету, јер постоје људи који ће искористити њихову наивност. Приказаће се као добри пријатељи, другари у невољи који ће вам доплатити кредит за мобилни ако сте се пожалили на беспарицу, али никада не можете бити сигурни ко се налази с друге стране екрана.

Иако је лажно представљање забрањено, сексуални предатори се често представљају као тинејџери жељни дружења и излазака.

Апсолвент журналистике из Београда З. С. спровео је сопствено мало истраживање о Фејсбуку тако што је направио двадесетак лажних профила. Под измишљеним именима и са сликама пронађеним на страним сајтовима играо је улогу пензионерке, урбане београдске девојке, шездесетогодишњака који има лице с потернице... Премда је то што је радио недозвољено, доказао је оно што му је била намера: да Фејсбук врви од лажних профила и да су људи спремни да прихватају захтеве за пријатељство потпуно непознатих људи.

У свету је ухваћено пуно сексуалних напасника који су жртву упознали преко Фејсбука. Код нас је пролетос мушкарац из Врбаса ухапшен због силовања жене коју је упознао на овај начин.

Шта у таквој ситуацији треба да раде родитељи? Могу да поставе услов „ако хоћеш на Фејсбук, мораш ме прихватити за пријатеља“, али ни то није гаранција да ће децу заштитити од свих претњи. Дешава се да клинци отворе два профила, један званични за родитеље, а други под надимком за друштво. Друга могућност је да заједно преко сајта kliknibezbedno.rs Министарства за телекомуникације сазнају да изрека „није злато све што сија” важи и за Интернет. Тамо их очекују разни корисни савети, између осталог да се са непознатима не уговара састанак уживо чак ни ако су „френдови“ са Фејсбука.

Глумац Бранислав Лечић труди се да своју децу тинејџере кроз разговор упозори на ризике.

„Проверавам све са њима, човек мора да буде опрезан. Мислим да разговор помаже. Иван је осми разред, прошао је ту фазу и сада више комуницира са књигом. Али ћерка Ана је шести разред и то је узраст у ком се Фејсбук прилично користи“, каже Лечић.

Популарну друштвену мрежу су поред сексуалних напасника запосели и отимачи профила са разним мотивима. Преузевши профил студенткиње И. М. из Бора, Македонац албанског порекла се прошле године обратио њеном пријатељу на Фејсбуку и тражио да хитно преко Вестерн униона уплати 150 евра „за операцију другарице у Македонији“. Пријатељу је овај захтев био чудан. И. М. му није била блиска другарица, затим, обратила му се погрешним именом, а када је рекла да новац уплати на име Есрал Саљи у Македонији сумње више није било да је у питању покушај преваре. О овом случају је писао сајт FacebookSrbija.com коме су се обратили и девојка којој је профил отет и момак ком је хакер покушао да извуче новац.

„То нису прави хакери, то су деца која пецају лозинке преко лажних сајтова који личе на Фејсбук. Особа чији је профил отет обично путем пријатеља контактира свој стари профил. У одређеним ситуацијама циљ отимача је у ствари уцена, где покушава да од жртве изнуди новац или чипове за покер. Без чуђења, ово заиста раде“, каже Милош Петровић, уредник овог сајта.

Млади који без профила на овој мрежи „као да не постоје“ спремни су да поклекну пред уцењивачем. Често и не чекају да им се обрати, већ одмах нуде колико могу да би дошли до свог дигиталног лексикона.

„Хакери, јавите се, платићу 3000 динара да ми вратите профил, тамо су ми важне особе и слике“, написао је извесни Марко на једном од форума.

Да Фејсбук може да загорча будућност оживљавајући и давно закопану прошлост показује случај једне госпође која се такође обратила Петровићу.

„Још пре него што је направила профил на Фејсбуку она је преко чета остварила контакт са једним човеком из Алжира. Када су касније обоје отворили налоге и постали пријатељи на Фејсбуку, он је покушао да је уцени. Тражио јој је 2000 долара да не објави компромитујуће фотографије до којих је дошао у ери пре Фејсбука“, присећа се Петровић, коме се жртве обично обраћају јер погрешно верују да је администратор српских страница Фејсбука.

Јелена Каваја(/slika2)