Померање „гвоздене завесе”

Западна војна алијанса је спремна да у најкраћем могућем року против Русије пошаље девет дивизија из САД, Велике Британије, Немачке и Пољске. Истовремено, немачке луке, као и оне на северу Пољске, морају да буду спремне да прихвате јединице морнаричке пешадије, као и америчке и британске борбене бродове.

Тако, између осталог, стоји у документу који је захваљујући екипи „Викиликса” изашао на видело.

Сва поменута оружана сила дејствовала би у оквиру плана „Орао заштитник“, дефинисаног средином децембра прошле године, а који за циљ има заштиту Пољске од евентуалног напада са руске стране.

План је проширен и обухвата и заштиту балтичких земаља, Естоније, Летоније и Литваније. „Гвоздена завеса“ није уклоњена, само је мало померена.

Како је пренео „Гардијан“, одлуку о разради плана могућег реаговања на руску агресију у Европи донета је на инсистирање Вашингтона и Берлина чиме је „стављена тачка на вишегодишње спорове на Западу, а који се тичу, пре свега, односа према Русији Владимира Путина”.

Разрада планова „одбране од руске агресије“ убрзана је у време када је на чело Русије дошао Дмитриј Медведев. То значи да није важно ко је прави газда у Русији. Важно је да у западним престоницама и даље мисле да по њих та земља представља – сталну претњу.

Све поменуто у великој мери одудара од упорних заклињања надлежних у централи НАТО-а у Бриселу да на Русију више не гледају као на противника.

„Ресетовање“ односа између САД и Русије, које су промовисали председници Барак Обама и Медведев, требало је да потврди овакву нову политику. Свакодневица показује да, у том смислу, има превише спотицања.

Ратификација Договора о смањењу стратешког наоружања са стране Американаца виси о концу. На самиту НАТО–Русија у Лисабону постигнута је сагласност о сарадњи две стране, али више на нивоу добре воље него са конкретним детаљима. Алијанса је, истом приликом, поновила позив Украјини и Грузији да јој се придруже, што Москва тумачи као директно задирање у њене стратешке интересе.

Најновије откриће да су и прибалтичке државе „покривене“ америчким одбрамбеним кишобраном могло би и оно што је до сада постигнуто на плану мирења две стране опасно да доведе у питање. Како је пренео Би-Би-Си, званичницима прибалтичких држава је из Вашингтона поручено да „држе језик за зубима“, и одбрамбени договор чувају у строгој тајности, пошто би његово обелодањивање могло да угрози и само „ресетовање“ до којег је Белој кући очигледно и те како стало.

Прича о „поверењу“ које влада између Вашингтона и Москве зачињена је ових дана и открићем да су надлежне службе и дипломатија САД почетком 2009. сачиниле позамашан списак објеката распоређених на свим тачкама наше планете за које се сматра да би могли да буду важни по америчку безбедност.

Шта после свега преостаје заговорницима „ресетовања“ руско-америчких односа? Да ли је међусобно поверење које су успоставили Обама и Медведев базирано на личним симпатијама или објективним околностима? И да ли би стисак руке поменуте двојице био једнако чврст да је Џулијан Асанж оно што објављује ових дана могао свету да предочи у првој половини ове године?

Слободан Самарџија