Шта вечерају нобеловци

У „Златном миру” (Den Gildene Freden) конобари су били савршено мирни, када им је на вечеру банула велика породица са Мариом Варгасом Љосом на челу, овогодишњим нобеловцем за књижевност. Најстарији син Алваро, кћерка Моргана, супруга Патрисија, унуци и унуке... сви су са Мариом допутовали у ледени Стокхолм на доделу награде која је перуанском књижевнику толике године измицала. Пре него што су почеле званичне церемоније, одлучили су да се проведу баш у најстаријој таверни у Шведској, једном од десет најбољих ресторана у Европи, кафани која уз ирвасово месо, рибље специјалитете, харинге са топљеним сиром,  сосове од бобичастог воћа, нуди многа јела и пића из француског гастрономског репертоара.   

Место је само по себи више него „фенси”, јеловник је софистициран, али велики писац је ту дошао пре свега због сочне историје „Златног мира”.

Откако је пре готово три века отворена (1722) кафана је стециште писаца, сликара, композитора, али је „тек” од 1909. постала значајна и по томе што се у њој одлучује о највећој и најзначајнијој светској награди за књижевност. То изгледа већ сто година овако: Сваког четвртка академици из секције за литературу Шведске академије (која је и власник локала) седају за сто у посебној сали иза затворених врата. Свако има своју чашу из које се прво поткрепи посебном врстом скандинавске ракијице. Тек уз јело које свако бира по свом избору почиње литерарна дискусија. Упућени се куну да су неки старији шведски академици постали прави зналци  гастрономије и свакако енологије. Врховне судије за оцену савремене литерарне баштине, примећују скептици, умеју и да погреше у уметничкој оцени, али када је о одабиру јела и пића реч, ту су ненадмашни. (/slika2)

Тек Варгас Љоса и његова бројна фамилија свратили су после вечере и у салу где се већа о Нобеловој награди. И ту су у славу оних које је медаља из Стокхолма неоправдано заобишла, пуних стомака, извикивали њихова имена: Борхес, Џојс, Пруст, Кафка... Седећи за истим столом за којим је јео и пио жири који из неких разлога није хтео да их окити Нобеловим признањем.

Лако је сада Љоси (74) да прозива шведске академике, рекли су поједини извештачи из Стокхолма. Мало је фалило да и он остане без медаље. Толико се година говорило да је виђен за нобеловца, а увек би се шведским ловорикама почастио неко други.

Зато је вредело частити у „Златном миру” где вечера за једну особу, како кажу, кошта између педесет и сто евра. Па иако му је фамилија јешна, тај кафански цех може да поднесе књижевник коме ових дана на банковни рачун стиже чек од око милион евра.

З. Шуваковић