Тврдње „Викиликса”

Велика очекивања да се у дипломатским белешкама САД налазе кључни подаци о скривању Ратка Младића засад су се показала као нереална. Прве депеше амбасаде САД у Београду, које је објавио „Викиликс”, нису донеле ништа што досад нисмо знали, дакле ни корак нисмо ближе проналажењу најтраженијег хашког бегунца. Додуше, у депешама се само осветљава све оно што су медији незванично објављивали, а „добро обавештени извори” причали у одређеним круговима.

„Викиликс” је о случају Младић објавио да „бивши премијер Војислав Коштуница није хтео да ухапси Младића”, што су многе западне дипломате и раније јавно објављивале. Осветљено је и да је Раде Булатовић, бивши директор БИА, „опструисао хватање” одбеглог генерала, о чему је јавност недавно обавестио Владимир Вукчевић, тужилац за ратне злочине. Познат је и податак да Мики Ракић, шеф кабинета председника Бориса Тадића, руководи Акционим тимом задуженим да приведе крају сарадњу са Хашким трибуналом, као секретар Савета за националну безбедност.

Једини нови детаљ у овој причи јесу детаљи који се наводе у документу под називом „Једанаест препорука за хапшење Ратка Младића”, који је јула 2006. године уручен влади Војислава Коштунице. Три месеца касније, амбасада САД у Београду је изразила дубоку забринутост због опструкције тих предлога. Детаљ који јавност није знала, а који се наводи у тој белешци јесте да је Коштуница „експлицитно уверавао америчког амбасадора да ће јавно иступити и рећи да Младића треба ухапсити”, што је био први предлог у том америчком плану. Ипак, Коштуница није испунио то обећање, јер је, како наводе америчке дипломате, за три месеца спровођења Акционог плана, два пута рекао да Младић треба да буде „приведен и предат” Хашком трибуналу, а ниједном да он треба да буде „ухапшен”.

Р. Х.