Пензионери и бизнис

Анализирајући детаљно однос пензионера према бизнису, нудим следеће ставове и принципе у решавању овог питања у животу сваког човека. При томе, остављам сваком појединцу будућем пензионеру да их прилагоди себи и својој личности.

1. Живот човека је један, јединствен и непоновљив и треба га максимално искористити и испланирати.

2. Веру треба схватити и прихватити као један од фактора који нам омогућава да своје циљеве и идеале остваримо, а правило је да „ко не вјерује”, он не успева у животу (проверите овај став код себе и у свом окружењу). Вероватитреба искрено и из душе, без икакве помисли на евентуалне користи које нам одатле долазе. Хришћански став о ,,несебичном давању” треба схватити као основу успешног живота.

3. Радити треба читавог живота. Рад не треба схватати као морање, присилу. У раду се мора уживати, ма колико тежак био. У противном, посао треба мењати, ако треба и више пута.

4. Условно назван „радни век”, у коме радимо да бисмо живели и пензију обезбедили (а она нам омогућава, бар делимично, економски сигурно „треће доба”), треба схватити као део живота у коме промишљамо и планирамо шта радити у ,,трећем добу”. Најмање пет година пре одласка у пензију треба планирати и стварати услове за оно што ћемо касније радити. Појединци који су став о непрекидном раду на време схватили проведу и 30 година свог радног века у планирању шта да раде када оду у пензију.

5. Сваки посао који знате, који вам причињавазадовољство и који вам доноси зараду, јесте добар избор за „треће животно доба”.

6. Никад не занемарујте зараду као важан мотивациони фактор.

7. Рад у пензионерском периоду не сме бити стихија, од случаја до случаја, тај рад мора бити промишљени испланиран. Предностје у томе што је наш рад у ,,другом животном добу” (период рада и зараде) биопланиран од некога другог, по правилу смо радили за друге, радили смо за новац, а посао у „трећем добу” сами планирамо, сами организујемо и по правилу радимо за себе.

8. У тренутку одласка у пензију не дати себи ни дан „одмора” (одмора од рада), већ одмах наставити с планирањем новог посла. Искуство говори да је „одмор” након одласка у пензију, посебно ако траје годину и више дана, увод у неке болести, а у крајњој линији и у прерану смрт! Ово изгледа грубо, немилосрдно речено. Али и треба тако, јер ради се о највећој вредностикоју имамо – о нашем животу.

9. Значи, испланирајмо живот тако да већ првог дана после одласка у пензију знамо шта ћемо радити. Чак треба испланирати и повећани интензитет послова у односу на период када смо редовно „ишли на посао”, а онда тај интензитет у првој години после пензионисања свести на разумну меру потребнограда.

10. У поменутом периоду, одмах по одласку у пензију, никако не прихватити друштва и дружења с пензионерима, посебно не са онима који не раде, никако не прихватати послове „беби ситера” у односу на своју унучад, не прихватити одрађивање послова чланова породице који су, ето, одједном заузети, ,,немају времена”, па не могу вишеда одраде неке своје послове, а кажу да ви ,,уосталом и немате шта да радите”.

11. Ако је „треће доба” на време испланирано, онда треба само наставитиили почети дружење са људима који су у послу, који су успешни, који су позитивни, трудећи се да и сами будемо такви.

12. У овом почетном периоду „трећег животног доба” мало времена, један сат максимално дневно, трошити на слушање вести, читање дневне и забавне штампе, гледање спорта и забаве на ТВ. Изузетак могу бити важни спортски и други догађаји, који су вас одувек занимали.

13. Сасвим је друга ствар када су рекреативни спортови у питању (тенис, пливање, ходање, планинарење, излети у природу и друго). Треба их планиратии упражњавати, како са породицом, тако и са партнерима с којима смо у вези због послова које радимо. Спортске активности доприносе нашој физичкој кондицији, предуслов су успеха у послу којим се бавимо, поправљају наше расположење. Такмичарски дух само делимично може да буде присутан, тек толико да забаву учини интересантном. Такмичарски дух треба оставити за бизнис којим се бавимо у „трећем животном добу”.

14. Волите своју децу и унучад, своје животне сапутникепре свега, у мери у којој ви то одредите. Живот у „трећем добу” је део вашег живота и у њему морате себи бити најважнији, а свакако и свом пратиоцу у животу (супрузи, супругу, партнеру, партнерки).

15. Посао организујте тако да имате доста слободногвремена, доста пријатеља, потребанброј сарадника, да колико је то могуће доста зарађујете и путујете, да будете здрави. По правилу, најбоље је када су брачни или ванбрачнипартнери у истом бизнису. Предности су многоструке.

16. Ако живот у „трећем добу” организујете по овим принципима и правилима биће то можда и најлепши део вашега живота. Он неће имати краја.

(Део из поглавља „Пензионери и бизнис” необјављене књиге „Финансијска сваштара”)

Социолог