Индустријска зона или црна прогноза

Општина Гаџин Хан има 34 села и, према попису из 2002, свега 10.600 становника. Спадамо међу три општине у Србији у којима је просечна старост становништва изнад 50 година, са више од 3.500 пензионера. Још седамдесетих година прошлог века, када је дошло до развоја машинске и електронске индустрије, овде је забележено масовно пресељење у Ниш (18 километара од Гаџиног Хана). Општина има око 18.000 хектара пољопривредних површина, док је трећина простора под шумом. Велики проблем су локални путеви: грађени су седамдесетих година, али је од укупно око 150 километара асфалтирано 83. Водовод је изграђен у сваком селу, међутим и водоводна мрежа је из седамдесетих година, тако да јој је век употребе (поцинковане цеви) прошао. С друге стране, републички органи када одлучују о трансферу средстава из државне касе воде рачуна о броју становника којима ће бити намењене инвестиције, тако да општине попут Гаџиног Хана нису приоритетне.

До 2000. године овде је у привреди било више од 1.400 запослених, а сада их је свега 350, од којих 300 нередовно прима плату. Тренутно на евиденцији имамо више од 1.200 незапослених. Људи се сналазе продајући дрва (део шуме је у приватном власништву), производећи креч, ћумур... Имамо насеља с мање од 100 становника, с просечном старошћу изнад 65 година, тако да је здравствену заштиту у тим насељима тешко организовати. У малим селима нема чак ни продавнице.

Основна школа има 16 истурених одељења и укупно око 530 ученика. Имамо одељења са по неколико ђака, али их одржавамо јер кад у селу угасите школу онда се селе породице. С тим што нема свако село школу, тако да општина плаћа аутобуски превоз ђацима који путују.

За нас је и отварање погона од 30 радних места важно, јер се и тиме становништво задржава. У противном, ако се у следеће две деценије ништа не промени простор који је на двадесет километара од Ниша остаће празан, што држава Србија не би смела да дозволи. Јер Гаџин Хан је у суседству Бабушнице, а Бабушница је гранична општина.

Део решења је у томе да држава помогне да се овде изгради инфраструктура и да формирамо индустријску зону јер инвеститори се интересују за овај крај (15 километара смо од аутопута), али земљиште је у приватној својини, тако да већ неколико година тражимо од државе десет милиона динара за откуп земљишта да бисмо формирали индустријску зону.

Део решења је и у томе да порези и доприноси на зараде за оне који овде отварају погоне буду нижи него у другим општинама, јер зашто би неко дошао у Гаџин Хан ако су овде порези и доприноси исти као и у Београду. Нижи доприноси у општинама попут наше смањили би прилив средстава у републички буџет, али би отварање производних погона дугорочно решило или бар ублажило овдашње развојне проблеме.

Нешто би се могло учинити и активнијом позицијом Ниша јер Гаџин Хан је у заједници општина Ниш. Нама не би одговарало да будемо једна од нишких градских општина јер не бисмо могли да користимо републичке фондове. Али одлука о формирању заједница општина је донесена и сад би на основу појединачних уговора требало да решавамо поједине проблеме као што су снабдевање, саобраћај итд. Дољевац, Мерошина и Гаџин Хан су и општине ка којима би Ниш требало да се шири. Па и да изгради неки од својих погона на нашој територији јер процењује се да у Нишу данас живи 35.000 становника који су пореклом из Гаџиног Хана. Многи од њих су без посла и можда би неки нови привредни погони у нашој општини вратили неке од њих на стара имања.

Интересовали су се за ово подручје инвеститори из Немачке и Русије. Кажу да им одговара локација, али траже услове које друге општине (Свилајнац, Јагодина, Лапово, Инђија) већ нуде, а то је пре свега закуп земљишта на 99 година. Ми им то не нудимо јер не можемо да добијемо тих десетак милиона динара за откуп земљишта за индустријску зону.

Млађи свет и даље покушава да оде одавде, према Нишу, Београду, па и у иностранство, јер имамо неколико великих колонија из наших села (на пример, из Равне Дубраве) у Бечу.

С друге стране, имамо неколико села са изузетно мало становника; село Гаре и Ново Село немају више од по њих тридесетак. То су насеља са бар дупло већим бројем кућа неко становника. У неке од тих кућа власници долазе викендом из Ниша, док су друге пусте. Црна прогноза је да ће многа села у општини Гаџин Хан, ако се ништа не предузме у правцу њеног развоја, постати викенд насеља Ниша, без сталних или са малим бројем сталних становника.

*Председник општине Гаџин Хан