Отказ подстанарима "Шећеранца"

Најстарија српска шећерана "Димитрије Туцовић", затворена још 1997. године, никада није била ближе стечају. Како "Политика" сазнаје, Фонд за развој Републике Србије, на рочишту заказаном 12. октобра у Трговинском суду, даће предлог за покретање стечајног поступка у овој београдској фабрици шећера.

Према незваничним информацијама, план је да завидна имовина старе шећеране на Чукарици буде стављена у функцију намирења поверилаца. Према овом сценарију, закупцима простора у Радничкој улици, популарном "Шећеранцу", убрзо би били уручени откази како би плац од седам и по хектара грађевинског земљишта и око 20.000 квадрата просторија били продати заинтересованом купцу. После продаје овог комплекса, држава би евентуално, кроз приватизацију, покушала да покрене погоне фабрике шећера који се налазе у Падинској Скели. 

У шећерани "Димитрије Туцовић" 1998. године усвојене су привремене мере Владе Србије и од тада почиње њен суноврат. Исте године за вршиоца дужности директора постављен је Милорад Бојковић и Управни одбор за чије су чланове именовани кадрови из СПС-а и Југословенске левице. Од септембра 2003. године, по одлуци Агенције за приватизацију, ова шећерана је у процесу реструктурисања. Од 600 запослених, већина је напустила фирму или отишла у пензију, око 250 радника узело је отпремнине, а од стотину оних који су остали у предузећу тренутно само њих педесет примају плату. Њихова месечна примања, како тврде, зависила су искључиво од добре воље закупаца пословног простора на Чукарици који су често избегавали да плаћају кирију.

У јулу ове године влада је именовала одбор који очигледно има задатак да убрза решење нагомиланих проблема, али и, како се чини,  што брже припреми тендер за продају овог комплекса.

Према речима Весне Полумирац, члана одбора шећеране, имовина фабрике је врло атрактивна. Уколико фабрика буде отишла у стечај, повериоци ће бити исплаћени из стечајне масе. Друга варијанта је, истиче она, да фирма буде продата на тендеру, који би, због процедуре, могао да буде расписан тек почетком следеће године. Предлог је да тендер буде парцијалан, то јест да се продаја огласи посебно за локацију у Радничкој улици а посебно за фабрику у Падинској Скели. Општина Чукарица, по њеним речима, планира да у сарадњи са градом направи стратегију развоја ове локације. Како је на овом потесу планирана и изградња марине, један од предлога је да на тој локацији буде подигнут пословни центар. 

– Међутим, директор Милорад Бојковић већ два месеца избегава да нам достави основне податке. Тражили смо тачан списак поверилаца, имена закупаца и број пријављених радника. Уместо тога дат нам је само штури извештај – каже Полумирац. 

Милорад Бојковић, директор фабрике шећера "Димитрије Туцовић", тврди да документа нису никаква тајна и да их је доставио одбору.

– Ми се и даље залажемо да фабрика буде продата у редовном поступку, а не у стечају. Године 2001. имали смо решење за фабрику. Италијанска фирма "Сфир" понудила је 1.200.000 марака за закуп и одличан социјални програм. У тадашњем министарству привреде то нису прихватили, већ су нас упутили на реструктурисање – истиче Бојковић.         

Према његовом мишљењу, за покретање производње шећера у Падинској Скели потребно је уложити тридесетак милиона евра.  Будући да фабрика има добру опрему и могућности за прераду 20.000 хектара шећерне репе, Бојковић сматра да би се то улагање исплатило.

--------------------------------------------------------------------------

Проблеми са закупцима

Позориште КПГТ, чији је управник и власник познати редитељ и јуловац Љубиша Ристић, највећи је закупац простора старе београдске шећеране. Иако је подстанар фабрике од 1995. године, све до промене власти Ристић није имао уговор са шећераном, јер му је простор, наводно, био уступљен како би га обновио и ставио у функцију.

Тек 2000. године, на инсистирање Синдиката запослених, Ристић је са шећераном потписао уговор о закупу на три године. Пословни однос је продужен и после афере у којој су радници оптужили управника КПГТ-а да закупнину не плаћа редовно, због чега они нису могли да добијају плате.

Милорад Бојковић, директор шећеране "Димитрије Туцовић", потврдио је да је фирма имала проблема са закупцима. Због дуга од 3.000.000 динара пре неколико дана исељена је фирма "Меџик".

– Закупци нису у дугорочном закупу, уговори им истичу с почетком приватизације. Љубиша Ристић има исти статус као и други. Трогодишњи уговор КПГТ-у истиче у новембру – каже Бојковић.

Да ли је Ристић редовно плаћао кирију? 

– Једно време јесте. Имали смо специфичан однос. Шећерана се преко КПГТ-а снабдевала струјом. У том објекту се налази трафо-станица. Тренутно, и Љубиша Ристић дугује око 3.000.000 динара. Али треба да пребијемо рачуне за струју, видимо колика нам је била потрошња и тек тада ћемо знати колики је преостали дуг.