У славу виноградара

Време зрења обично је у Србији и време весеља и дионизијски доброг (значи: здраво доброг!) провода: бербанске и мрсне виноградарске свечаности, сајмове посвећене биљкама и животињама, изложбе рукотворина и винских деривата прате ових дана костимирани дефилеи кроз градове, смотре обичајних ритуалних игара и старе и нове музике. Речју, наши путеви вина и сви њихови домаћини и гости захваћени су вртлогом баханалија, свечаности у славу живота.
У Жупском Александровцу је, у то име, ових дана прорадила такозвана Винска улица. Два километра дугачка пешачка зона претворена је у прави вински сајам: дођеш, пробаш, и пробаш, и поново пробаш док се не одлучиш да – купиш.

Сваког септембра током једне суботње обданице главна атракција је фонтана из које тече вино, како кажу домаћини, јединствена у свету. Од 1969. године, када је прво бона фиде вино потекло из ове чудесне фонтане, кроз Жупску бербу прошло је чак три милиона гостију, а кроз фонтану је протекло исто толико – литара вина. Када би се све вино попијено за тих пола века поређало у вагоне, композиција би, према рачуну верзираних мужева из наше редакције, садржавала 150 цистерни, то јест: онај ко би хтео да прошета од локомотиве до последњег вагона пешачио би као од Славије до Калемегдана!

– На светковини плодности и вина имамо госте из Немачке, Словеније, Републике Српске, а ту су и Италијани – сви су овде због вина и фонтане. Нема много оних који претерују у дегустацији мада је хитна помоћ, наравно, у приправности. Ко је свратио до Завичајног музеја могао је да види збирку више од три хиљаде експоната, од неолита и винчанске културе до данас, што је непроцењиво светско благо. Уз то, на истом месту представило се 100 златних руку, 50 излагача, а у ОШ "Свети Трифун" имали смо такође изложбу, али воћа и поврћа; у Музеју винарства и виноградарства била је ликовна колонија... – каже Снежана Жарковић, директор ТЦ Жупа.

Сремски Карловци, живи музеј српске духовности и под отвореним небом, током викенда имали су више од 10.000 гостију на бербанском слављу. Све је почело у петак по подне, дефилеом берача грожђа код чесме Четири лава, наставило се именовањем витезова вина, а затим је, уз Велики тамбурашки оркестар РТВ Војводина и Бајагу и инструкторе, весеље потрајало до дубоко у ноћ. Током викенда Карловцима су прошетали Французи, Немци, Београђани и, понајвише, Војвођани.

– Више од тридесет карловачких винара изложило је вина испред Патријаршијског двора. Било је ту свега: од слатког десертног бермета, за који сваки наш винар има посебну породичну рецептуру коју држи у тајности, до белог и црног вина и домаћих ракија. Бермет, вино којим су некад смекшавали нарав владара Леополда и Марије Терезије, чувено је и по томе што је служено на Титанику. Цена му је око 500 динара по литру, ракија кошта од 400 до 1.000 динара, а бело и црно вино могли су да се купе за 200 до 300 динара по боци – каже Јелена Бенишек, из Туристичке организације општине Сремски Карловци.

Још има наде за оне који би за викенд да се посвете уживању: од 6. до 8. октобра вину, грожђу и винољупцима у славу одржаће се и Опленачка берба у Тополи, месту познатом по високој концентрацији озона и по томе што је задржало изглед типичне варошице из 19. века; хотел "Опленац" има 100 лежајева, па, коме је до јесењег хедонизма, није касно!

Ко је већ научио да је у вину истина, овог викенда може на Дивчибаре: тамо су заказани "Дани гљива"; у суботу пре подне је изложба сувих, свежих, маринираних гљива и лековитог биља; иза тога следе изложбе дечјих цртежа и фотографија, а од 15 до 17 часова заинтересовани ће моћи у пратњи стручног водича да пођу на брање гљива.

Како каже Јелена Јовановић из Гљиварског друштва Ваљево, током туре научиће се како се разликује које су гљиве јестиве: отровној мухари дешава се, рецимо, да се, са кишним капима, исперу њене беле туфне, тако да постане бледонаранџаста и подсећа на благву, краљицу међу гљивама.

Истог викенда, од петка до недеље (8-10. октобра), у Кикинди ће се дешавати "Дани лудаје", 21. пут: наше вредности и наша традиција, али на вишем уметничком нивоу, како тврде организатори. Добошари, прављење маски од лудаја, карневалска журка, такмичење "Злата вредне руке" у припремању и аранжирању хладних и топлих, те сланих јела и посластица од лудаје, а у Народном музеју биће постављене изложбе "Тиква на слици, слика у срцу" и "Лудајска маштаоница".

Незаобилазан је "Банатски фруштук" – надметање жена месних заједница општине Кикинда у припремању традиционалног доручка. Да није "Банатског фруштука" многа традиционална јела, попут кромпира "у чакширама", чорбе од лудаје, или печене лудаје у кришкама, већ би била заборављена.