Власт хвали, а опозиција куди

Нови закон о финансирању политичких партија, мада најављиван, неће бити донет до Нове године, слажу се представници власти и опозиције у Народној скупштини Србије и то би било једино у чему се апсолутно слажу. У владајућој коалицији тврде да су решења у Нацрту закона добра и да ће страначке финансије бити транспарентније. Једина опозициона странка која је учествовала у раду радне групе која је писала закон, Либерално-демократска партија, између осталог, замера то што би сви подаци о донаторима били познати јавности, а опозиционари, који нису учествовали у радној групи, као што су представници Демократске странке Србије, кажу да је „ово закон против опозиције”.

Сузана Грубјешић, потпредседник Г17 плус, била је члан радне групе, и по њеном мишљењу „нацрт закона је урађен баш како ваља”. Она каже да су странке имале одређене техничке примедбе на прву верзију текста, било је дилема – хоће ли се чланарине плаћати у општинском одбору на признаницу, или уплаћивати на страначки рачун или да ли треба оставити одредбу о полагању депозита пред изборе. Врло је, како каже, задовољна што је укинут лимит за приватне донаторе, јер то значи да „странке неће морати да ’фризирају’ извештаје како би се уклопиле у законске оквире”. Грубјешићева на крају истиче да је најважније да закон буде добро спроведен.

Елвира Ковач (СВМ), члан радне групе, каже да је радна група одлично радила, да је, такорећи, за сваки нови састанак стизала „нова верзија закона, због уважених примедби”. Према њеним речима, СВМ је био против решења по којем се цео буџет намењен финансирању странака дели на основу броја освојених мандата на изборима јер то „просто није фер према оним листама које су самостално ушле у парламент и имају два, три, или четири посланика”. На крају су, каже дошли до решења које је ушло у нацрт закона по коме би странке, односно коалиције до пет одсто освојених гласова добијале на сваки динар још пола динара, а за преостали проценат само по динар. Тако би, рецимо, онај ко би освојио 300.000 гласова, по основу освојених 15.000 гласова (пет одсто) добио 22.500 динара из буџета, а за преосталих 285.000 гласова, 285.000 динара. Ово решење, каже Ковач највише одговара странкама мањина, јер ће увек добијати више пара, пошто за њих не важи цензус од пет одсто за улазак у парламент.”

Раде Обрадовић (ДСС) истиче да се закон „не припрема зато што владајућа коалиција мисли да је он потребан Србији, него због притисака међународних институција и ЕУ и због јавног мњења, како би се прикупио неки политички поен”. Он додаје да је ДСС предлагао да се у пакету донесу закони о партијама, о финансирању политичких партија, о избору народних посланика, о рекламирању и о медијима, „јер бисмо тако добили системска и добра решења”. Према његовим речима, мора бити решено питање злоупотребе државних ресурса у страначким кампањама, „како је то власт чинила на локалним изборима, и све док се све то не реши, то ће бити закон који ће важити само за опозицију”.

Бојан Ђурић каже да је ЛДП био једина опозициона странка која је учествовала у раду радне групе, али да ниједна њихова примедба није уважена, због чега ће поднети велики број амандмана кад закон стигне у парламент. Он додаје да је ЛДП указивао на „неке бесмислене, неспроводиве одредбе, попут оне о полагању депозита за изборе, али и на строга правила за донације странкама”. Ђурић каже да је ЛДП, „наравно, за транспарентан рад странака, али за пет година нама су сто пута запаљене, или уништене просторије, дакле нема сигурности и не можемо да очекујемо у таквој ситуацији неко слободно да донацију странци, а да при том зна да ће апсолутно сви подаци о њему бити доступни јавности”.

М. Чекеревац