Пољупци на доку

Једно од обележја рокерске 2010. године је појава неколико занимљивих такозваних девојачких група. Састави „Jenny Dee & The Deelinquents”, „Frankie Rose & The Outs”, „Best Coast” и други преузели су естетске кодове познатих бендова ове врсте из шездесетих година 20. века – „The Shangri-Las”, „The Ronettes”, „The Marvelettes”… – и прилагодили их новим правилима. На тај начин вратили су рокерску правоверност у ову музику. Чини се да је од свих нових девојачких група најзанимљивија „Dum Dum Girls”. Њихов дебитантски албум „I Will Be” наводи на такав закључак.
На једном месту је записано да су плоче оваквих група „једна од најрадоснијих манифестација младости, заљубљености, љубавних јада и живота”. Кристин Гундред, девојка која предводи „Dum Dum Girls”, полази од ове констатације, а онда, уз помоћ славног продуцента Ричарда Готерера, врши концептуалистичку манипулацију. На тај начин песме са албума „I Will Be” ослобођење су конкретних значења. Претворене су у продукте који испоручују одговарајућу дозу здраве поп енергије.

Примењени метод се најбоље може илустровати песмама „Oh Mein M” и насловном. Прва је отпевана на немачком. Озбиљност и крутост овог језика мењају природу песмице. Као да се огледа у смешном огледалу испод неке циркуске шатре. Постигнут је изненађујући ефекат.

Рокерска ортодоксија и персифлажа, као фигура и позадина, пулсирају у сулудом рокабили ритму.
Насловна „I Will Be” казује другу причу. Звучи као клиначки покушај да се напише рок песма у маниру оних које је Грахам Гулдмен некад писао за групу „The Yardbirds”. Вешто изведена ова песма, као и оне на које се угледа, води најкраћим путем до срца рокенрола разбијеног љубавним јадима у хиљаде комадића.

Поред Кирстин Гундред која наступа под псеудонимом Ди Ди и продуцента Ричарда Готерера који је своје разумевање ове музике показао радећи са саставима „Blondie” и „The Raveonettes”, за успех албума одговорна је и Френки Роуз. Њени бубњеви, избачени у први план, откуцавају у ритму паклене машине.

Свој допринос дао је и Ник Зинер из састава „Yeah Yeah Yeahs”. Његова дисонантна гитара у песми „Yours Alone” помера границе жанра и осваја нове просторе за ову музику. Куплет из ове песме: „My first kiss was at the docks” успоставља директну везу са филмовима „Прича са западне стране” и „На доковима Њујорка” и тако цео продукт смешта у одговарајући оквир. Кристинин муж Брендон Велчез, из састава „Crocodiles”, био је супружнички посвећен певајући у песми „Blank Girl”. Нумере „Bhang Bhang I'm A Burnout” и „Jail La La” су аутентични рок драгуљи који сведоче о великом ауторском потенцијалу Кристин Гундред.

Шапутаве тајне из девојачких соба су претворене у рок песме на овом албуму. Музика звучи као да су се Фил Спектор и браћа Рид, из састава „Jesus And Mary Chain”, удружили са Рони Спектор и Мери Вајс у намери да поново испричају старе рокерске приче.