Ђорђевић: Хоћу да будем селектор

Док једни гурају Александра Ђорђевића да се ангажује у нашој кошарци, на неко од најосетљивијих места, други пак износе аргументе да њега то, наводно, не занима. Већ више пута се помињао као главни кандидат за селектора, па чак и за председника Кошаркашког савеза Србије (КСС). Мало по мало, створила се слика у јавности да њега ништа од тога не занима, као што га, како је својевремено објављено, није занимала ни „понуда” да буде председник Олимпијског комитета Србије (ОКС).

– Председник и селектор савеза не бирају се преко новина, тако што вас неко из неких разлога види као добро решење за то. Зна се каква је процедура за долазак на сваку функцију, барем у озбиљним организацијама, да се одреде критеријуми и понуди програм а не да се лицитира именима. То што је неко био одличан играч, као што сам био ја а и још неколицина из моје генерације, не мора ништа да значи за неки други посао – рекао нам је Александар Ђорђевић јуче у телефонском разговору из Милана, у коме већ годинама живи.

Он сматра да то што је председник КСС Драган Капичић изјавио да је спреман да му уступи фотељу, није начин да се изабере први човек организације.

– Сигуран сам да би настала велика паника кад бих рекао да ћу да дођем – каже Ђорђевић. – Ја сам, да подсетим, понудио рецепт за нови начин организације Савеза пре три године, на месту где се то ради, сматрао сам тада да бих био добар генерални менаџер, али ме после тога никада нису позвали. Објаснио сам им тада на који начин бих, преко свог имиџа, способности и контаката, донео новац у савез, укључивањем великих спонзора. Међутим, увидео сам да многи још не схватају да најодговорније функције у савезу не могу да се обављају волонтерски, већ за плату. Можда њима не треба генерални менаџер, можда стварно мисле да и даље можемо да опстајемо на нивоу друштвено-спортских радника. Уосталом, у свим осталим федерацијама постоје такви професионалци осим код нас.

Ђорђевић сматра да и би и неки од његових саиграча, под одређеним условима, били спремни да се ангажују у КСС:

– Ако хоћете Бодирогу, ако вам се његов програм свиђа, онда то кошта. Не очекујете ваљда да се Бодирога, који има својих обавеза, само у слободно време волонтерски бави савезом. Или си професионалац или не радиш.

Ђорђевић наглашава да није тачно и то да „нико осим Ивковића не жели да се прихвати селекторског посла”:

– То апсолутно није тачно. Тај посао занима и мене и Трифуновића и Павићевића и Вујошевића и Пешића и било ког тренера у Европи. Не бих волео да ме било ко после овога и даље позива и нуди било шта, ако позив не долази од оних који треба да позову. Нико од нас не жели да се намеће преко медија. Зато сам рекао да је то шарена лажа. У савезима не седе деда мразови који нас посаде на коленце и испуњавају нам жеље.

Ниси дигао руке од тренерског посла.

– Нисам. Занима ме тренерски посао.

Где себе видиш као тренера?

– Ето, опет се враћам на исто. Опет то питање… Онај ко поставља људе мора да има одговорност за то, а не ми да се нудимо…

Александар Милетић