Срце српске државе

Ђаци у школи уче да је Косово и Метохија срце српске државе, неодвојиви део Србије, на којем живи само седам одсто Срба. Највише је Албанаца. Према неким проценама, има их два милиона или око 88 одсто.
Овако се заправо "провлачи" Косово у настави историје, географије, ликовне културе и српског језика и књижевности. Управо о томе смо разговарали са наставницима из београдских основних школа "Алекса Шантић" и "Бановић Страхиња".

Они указују на то да та методска јединица задире у дневну политику, да је то веома осетљиво градиво, а да су школарци веома љубопитљиви и да их све у вези са Косовом занима.

– У осмом разреду ученици изучавају националну географију, па у склопу тога и Косово и Метохију као саставни део Србије. Уче о географском положају те регије. У уџбенику се напомиње да је Косово под специјалним надзором УН, а ја деци још кажем да је будућност Косова и Метохије неизвесна – објашњава за наш лист Давид Милошевић, професор географије у осмолетки "Алекса Шантић" у београдском насељу Калуђерица.

Овај млади наставник тражи од ђака да знају да је Космет подељен на Косово и Метохију, да је Метохија јединствена котлина окружена планинама, а да се Косово састоји од неколико котлина, од којих је највећа Велико Косово. Остале, мање котлине су Сиринићка котлина, Косовско Поморавље, Мало Косово, Дреница. И сви ти делови су међусобно повезани.

– С обзиром на то да у мојој школи има доста деце Горанаца, ја на часовима указујем и на то да Гора припада Метохији, да је на Шар-планини, да су Горанци национална мањина у Србији и да су одани држави Србији – прича наставник географије.

Он ученицима наводи и места у којима сада Срби живе. То су северни део Косовске Митровице, Лепосавић, Зубин Поток, Сиринићка котлина са градом Штрпцем, Косовско Поморавље око реке Бинаћке Мораве.

– Тражим да ученици знају где се налазе Грачаница, Пећка патријаршија и Високи Дечани. Не помињем џамије, нити им говорим о обичајима и начину живота Албанаца. О томе не пише ни у уџбенику – вели професор.

У градиву из историје Косово се протеже готово у свим вишим разредима осмолетке. У шестом разреду се уче средњи век и цела династија Немањића.

– Учи се историја Срба од седмог до 15. века. Говори се и о уметности, о законима. Доносим слике, пуштам слајдове на пројектору, како бих деци приказала манастире, фреске. То исто се, што се уметности тиче, ради и на часовима ликовног – казује за "Политику" Дивна Димитријевић, професор историје у Основној школи "Бановић Страхиња" у београдском насељу Баново брдо.

Она објашњава шестацима да је Косово и Метохија срце српске државе одакле су се Срби ширили и на север и на југ.

– Трудим се да деца схвате да Косово никада није било изван Србије и да знају да је сваки наш просечан манастир старији од Америке. И да увиде да је у средњем веку Србија заиста била сила на овим просторима – образлаже професорка.

У седмом разреду основци уче о доласку Турака и ослободилачкој борби Срба. У склопу тога говори се и о доласку Турака на Косово и Метохију. На тим часовима деца сазнају и о броју џамија на Космету. А у осмом разреду се креће од 1900. године. Кроз лекције о Првом светском рату ученици уче и о томе како су шиптарски сепаратисти нападали Србе када су се повлачили преко Албаније. Али, деци се укаже и на то да је Есад-паша, владар новостворене државе Албаније, позивао Албанце да помогну Србима. Албанија је, иначе, напомиње стручњак за историју, створена 1912. године.

– Косово као српска територија улази у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, па у Краљевину Југославију. Највећу самосталност Космет заправо добија у време Тита, у СФРЈ, и то Уставом из 1974. године. Тада су права Војводине и Косова, аутономних покрајина у саставу Србије, изједначена са правима република. У уџбенику се спомињу и прве велике албанске демонстрације када су Албанци тражили независност Косова. Али се одмах затим помињу и други покрети који су разбијали Југославију. Тако се говори и о маспоку у Хрватској. Затим се уз Рамбује и бомбардовање Југославије 1999. године помиње и криза на Косову. Па долази Резолуција 1244, а потом српске избеглице. Али све то је дато заправо фактографски – вели Дивна Димитријевић.

На часовима српског језика и књижевности од петог до осмог разреда такође се помиње Косово. Кроз епску поезију, односно кроз преткосовски, косовски и покосовски циклус. То се проучава кроз такозвану домаћу лектиру.

– Анализирају се песме, као и свако друго дело. Наравно не све, него по неколико из сваког циклуса. Скрећем пажњу ученицима да су оне великим делом заправо мит. Инсистирам, рецимо, на томе да је Краљевић Марко сасвим другачији као историјска личност, али да му је народни певач дао митске особине да би у народу подстакао патриотизам. И деца схватају да ту има доста хиперболе. Често се и смеју. Уосталом, управо тада и радимо хиперболу као стилску фигуру – образлаже за наш лист Мирјана Терзић, професор српског језика у поменутој осмолетки на Бановом брду.