Конкуренција и за јавна предузећа

На „тапет” Европске комисије дошли смо и због учинка у реструктурисању и приватизацији јавних предузећа. Примедбе су изречене и на то што јавна комунална предузећа нису почела тај процес.

Милојко Арсић, професор на Економском факултету, каже да је у последњих десет година у реструктурисању јавних предузећа остварен знатан напредак. У већини тих предузећа смањен је број запослених, цене су у већој мери усклађене с трошковима, мање је споредних делатности па су усмерене на основне делатности које често имају карактер природног монопола. У случају ЕПС-а то је високи напон за пренос струје, то су пруге, пошта. Међународни гасовод би требало, по његовој оцени, да буде у државном власништву, а ми смо већинско власништво дали Русима. Предузеће које се бави одржавањем мреже путева такође ће трајно бити у државном власништву.

Треба имати у виду, каже, да је 2000. године затечено врло неповољно стање у свим областима и да је учињен велики напор да се та предузећа ревитализују. Ми заборављамо да су при потрошњи од 100 милиона киловата настајали кварови, а да сада потрошња иде и на 155 милиона киловата.

– Постоји простор и за додатни напредак. Да би реформа јавних предузећа била успешна, неопходно је да се унапреди управљање самим предузећима, али и да се изврши либерализација оних делатности где је то могуће како би се створио конкурентски притисак на јавна предузећа. На пример, у случају железнице да се инфраструктура задржи у државном власништву, а превоз да буде државни и приватни. Код ЕПС-а пренос, тачније високи напон, треба да остане у државном власништву, а да производња струје буде државна и приватна – објашњава Арсић.

Пошто ће нека предузећа трајно остати у државном власништву, важно је да се унапреди њихово управљање. Зато треба боље користити постојеће полуге које су држави на располагању, а то значи да управни одбори, које именује држава, буду састављени од компетентних и одговорних људи, а не да то буде нека врста апанаже или награда за партијску припадност. Такође, битно је побољшање ревизије тих предузећа. Контрола процедуре јавних набавки може да буде боља, да ли има злоупотреба или непотребних трошкова. Да се смање губици ако постоје, да се побољша добит. У случају неких предузећа неопходно је додатно повећање цена, као у случају производње струје. У случају фиксне телефоније цена локалног позива је релативно ниска и тиме ће се вероватно позабавити будући власник.

– Поред тога, регулаторна тела која постоје у појединим делатностима треба да унапреде рад. То су Рател, Агенција за енергетику, Дирекција за железницу. Када се приватизује Телеком, улога Ратела биће важна како би спречили да нови, страни власници злоупотребљавају монопол у фиксној телефонији који сада постоји. Требало би створити максималне услове да се тржиште телекомуникација либерализује – каже Арсић.

Александар Влаховић, први министар за приватизацију, не спори да је у реструктурисању и приватизацији јавних предузећа, као и комуналних, најмање урађено и да ни приближно нису на нивоу на коме би требало да буду 2010. године.

– Политички дисконтинуитети су допринели томе да нешто што је добро замишљено буде заустављено. Свака следећа влада је то другачије сагледавала. Важно је сада да мерама пословног и финансијског реструктурисања обезбедимо да та предузећа функционишу економски успешно. Другим речима, да имају оптималан број запослених, да се социјална политика не води на терет јавних предузећа кроз ниске цене, да буду конкурентна. То је велики посао који предстоји – каже Влаховић.

У Министарству економије кажу да стратегија приватизације комуналних предузећа још није усвојена, а да је то предвиђено током 2011. године. До сада је урађен први предлог стратегије, у чијој су изради учествовали представници Светске банке, ЕБРД-а, УСАИД-а. Циљ ВРС је да се примени оптималан модел трансформације предузећа јавно комуналних делатности, како би се сачувао јавни интерес и обезбедило њихово ефикасно функционисање, у складу са стандардима земаља ЕУ.

– Предвиђа се да ће стратегијом реструктурисања ЈКП довести до ефикасног и ефективног рада ових предузећа. Основни циљ је да се побољша квалитет њихових производа и услуга, поштујући принцип конкуренције. Предвиђају се различити модели, као што је јавно приватно партнерство, концесије и слично, у складу са позитивним искуствима из европске праксе. Исто тако акценат је на „пилот” приступу, а не масовној приватизацији тамо где је буде и то по делатностима и групама делатности – наводе у овом министарству додајући да не постоји крајњи рок, будући да није ни предвиђена њихова потпуна приватизација, као што је то случај са друштвеним предузећима.

Према званичној статистици, у комуналној делатности је запослено 53.000 људи што је 2,5 одсто укупно запослених у земљи и она остварују два одсто БДП. Укупна имовина им је вредна око 173 милијарде динара.

– У процесу трансформације целокупног јавног сектора, потребно је да држава ЈКП разматра као засебне целине, због њихове комплексности, јер нека од њих су у појединим деловима једина која послују и од великог су значаја за регију па је потребно дефинисати посебне моделе за сваку делатност, што је нарочито важно за неки од облика партнерства са приватним сектором – наводе у ресорном министарству.

Милојко Арсић каже да делатности које су природни државни монопол не треба приватизовати, а то су канализација, водовод. Остале услуге, попут одношења смећа, могу се приватизовати.

– У случају производње струје било би пожељно дати дозволу приватном сектору да самостално прави термоелектрану или хидроелектрану. И то није ништа необично. Прве хидроелектране пре 100 година биле су приватне. У свету је трећина нуклеарних електрана у приватном власништву. Мислим да је боље да неке ствари праве приватници сами, а не кроз јавно приватно партнерство због високог нивоа корупције – каже Арсић.

Јована Рабреновић