Награде у правим рукама

Фудбалски савез Србије даривао је јуче најбоље у 2010. Председник Томислав Караџић, јуче је у Кристалној сали београдског хотела „Хајат”, уручио највиша и најзначајнија признања „Златне лопте ФСС” најбољем нашем фудбалеру у години на измаку Дејану Станковићу и најбољем тренеру Миловану Рајевцу. Утисак је да су награде отишле у праве руке. Јер, Станковић је освојио пет трофеја и ушао у анале нашег спорта као наш први фудбалер актер три светска првенства, први капитен Србије и достигао рекорд по броју утакмица на мундијалима. Рајевац је с Ганом вицепрвак Африке и пети на свету.

Видно узбуђен најбољи тренер Африке, с тешком муком је задржавао сузе, док је дрхтавим гласом рекао:

– Изузетна ми је част што сам добио ову награду. Иза мене је 38 година рада, много тренинга и утакмица, много победа и пораза из којих сам учио. Година на измаку је година у којој је Србија први пут учествовала на Светском првенству под овим именом. Направио сам леп успех са Ганом – највећи у историји и афричког фудбала и те земље. У шест месеци имали смо два велика такмичења. На Афричком купу нација освојили смо друго место, а на Мундијалу стигли до четвртфинала. Били смо понос Африке. У последње време примам доста признања, али, нормално, ово ми је најдраже, јер га добијам у својој земљи, у својој кући, од мојих људи. Ово ће ми бити мотив да пробам да направим још веће успехе.

Рајевац никада не заборавља да истакне своје порекло:

– Србин сам, који ради у иностранству. Прижељкивао сам пре Светског првенства да Србија и Гана иду даље, међутим, мало среће недостајало је Србији да направи успех. Момци су добро играли. Ми смо на почетку имали среће, али против Уругваја нам је она недостајала да можда дођемо и до финала. Ето, направили смо историјски успех, Дујковић је одвео први пут Гану на Мундијал, а сада смо отишли корак даље. Пресрећан сам.

Упитан да ли се нада да ће бити селектор Србије, тренер Ал Ахлија је с осмехом на лицу одговорио:

– За сада сам задовољан. Можда ћу пред Светско првенство поново преузети неку репрезентацију и отићи у Бразил. Петровић нека одведе Србију на Европски, па на Светски шампионат, а ја ћу после њега да дођем и да то поновим. И биће добро.(/slika2)

Капитен репрезентације Србије је са Интером освојио: првенство, куп и суперкуп Италије, Лигу шампиона и Светско клупско првенство. Иако је исту награду први пут добио и 2006. године, ни Дејану Станковићу није било лако. И он се борио са сузама:

– Нема лепшег момента, нити лепшег признања да се заокружи овако лепа година, као што је овај са овим трофејом. Година је заиста била богата, лепа и незаборавна. Међутим, она не би била таква да није мојих сјајних саиграча и тренера из Интера и репрезентације. Хвала свима, и у ФСС, и репрезентацији, и Интеру, и мојим синовима и супрузи.

„Нисам неки говорник” закључио је и пољубио „Златну лопту ФСС” уз велики аплауз:

– Имао сам феноменалну годину. Идемо даље. Имам још три и по године уговора, а када се то заврши можда се преселим међу тренере. Надам се да ће наша репрезентација направити, нећу да кажем чудо, већ један леп резултат у ових шест финала који су нам остали до краја квалификација. Ако успемо то да урадимо, мислим да ће успех бити већи него одлазак у Јужну Африку.

На питање када му је било најтеже у 2010. години, рекао је:

– Одлазак са Светског првенства. Гледајући инсерте, вратим се уназад и сетим првог дела против Аустралије након којег смо лагано могли да водимо с 3:0 и сада бисмо причали неку сасвим другу причу. Али такав је фудбал. Никад се не зна. То је иза нас. Идемо даље. То је једна велика школа за све нас.

Упитан како му је било после прекида у Ђенови, два пута је у шаљивом тону рекао:

– Нисам разумео.

О смени тренера у Интеру, капитен националног тима је казао:

– Може само позитивно да утиче. Бенитез никако није успео да уђе у ритам и утакмица и игре и односа. Слажем се са председником Моратијем да је растанак био неминован.

А о новом стратегу „неро-азура” и евентуалном преласку у Милан, Дејан Станковић је додао:

– Доста времена је прошло од како је Леонардо престао да игра. Кад се седне на клупу, то је посао као и сваки други и никада се не зна где ћеш да радиш. Можеш да волиш, али си професионалац до краја.

Иначе, на пригодној свечаности били су присутни: министар омладине и спорта Снежана Самарџић-Марковић, бројни спортски и фудбалски посленици, супруга и две кћерке тренера славодобитника, синови Дејана Станковића и представници медија.

Ђорђе Смиљанић

-----------------------------------------------

Фудбал је важан

Министар омладине и спорта Снежана Самарџић-Марковић је изјавила:

– И сада мислим да је фудбал важан. Много тога смо урадили заједнички и то је наш заједнички понос. Спортски центар, који градимо у Старој Пазови, остаће легат за генерације које долазе. У стратегији коју смо донели имамо три приоритета: децу, спортску инфраструктуру и врхунски спорт. Имамо право и обавезу да улажемо у њих. У правом стратешком партнерству радимо с Фудбалским савезом Србије. Фудбал у Србији игра преко 150.000 људи. Где год да одете, без обзира да ли је место мало или велико свуда се игра фудбал и имају бар један фудбалски клуб.

------------------------------------------------

Буџет 14-15 милиона евра

Први човек фудбалске организације Томислав Караџић оценио је 2010. као успешну годину и додао:

– Повратак публике и значајно побољшање услова су задаци Савеза у наредном периоду. Очекујем да ћемо за две година имати најмање шест, а можда и осам до десет стадиона с рефлекторима капацитета од 15.000 и више места, са неопходним садржајима и условима. Без подршке и средстава Министарства омладине и спорта не бисмо ни улазили у изградњу Спортског центра у Старој Пазови. Нисмо испунили очекивања у другом делу године, али се не предајемо. Подижемо главе. Буџет нам је порастао са три на 14-15 милиона евра. Имамо још шест утакмица. Било би сјајно да се пласирамо бар у бараж.

----------------------------------------------

Станковић потврдио велики таленат

Најбољи наш фудбалер свих времена Драган Џајић о Дејану Станковићу је рекао:

– Желим му да буде здрав и да постане рекордер по броју утакмица у националном тиму. Као омладинац био је најталентованији у Звезди. Рано је ушао у први тим, а рано и отишао у иностранство, али је успео да потврди велики таленат.