У поноћ са главним градом

Дочек Нове године на улицама, део је традиције главног града. Попут светских метропола, Београд данима унапред чека „отворену” журку. Додуше, какав је већ наш велеград у односу на светске, атмосфера 31. увече мењала се према времену које га је задесило. Новогодишња журка није увек била ни најбогатија, ни најпосећенија, али је „микрочип” за дочек на Тргу или испред Скупштине, остао стална „варијанта” у животима Београђана.

По речима Горице Мојовић, народне посланице која је годинама била директорка Културног центра а онда чланица и функционерка градске владе, дочек се „стабилно” преселио на улице још давне 1987. године. „Још тада смо , после успешног Београдског летњег фестивала, схватили да Београђани јако воле уличне манифестације. То лето, буквално су провели на улици. Зато смо и одлучили да организујемо новогодишњи „продужетак”, код споменика Кнезу Михаилу. Био је то раскошан дочек и пун погодак”.

Саговорница се сећа да је било много добрих извођача, а да су организатори билу „Ју концерт” и Скупштина града Београда, која је остала покровитељ свих градских новогодишњих прослава.

Уследиле су тешке дведесете, па и „неокићени” град уочи доласка 1992. и „ноћ петарди и пиштоља”, што је у новинама представљано као логично после „бурне и сиромашне 1991. године”…

Горица Мојовић подсећа и да је једна од најупамћенијих и најлепших „уличних” Нових година, била дочек 1997. на београдским улицама, организован у време студентских и опозиционих протеста.

У већини новинских написа из тог периода, више је него очигледна радост Београђана и гостију због наде која се, у велеграду у недаћама, тада изненадно пробудила као једино решење.

Више од 200 хиљада Београђана, како пише тадашња „Наша Борба”, окупило се на Тргу упркос мразу, поледици и изненадно необјашњивом колапсу градског саобраћаја. На брзину формирани оркестар пиштача, свирао је тада популарне мелодије. Извештачи запажају огромне количине хране и пића које су понудили „гостима”, као и мноштво деце која су апалаудирала на улицама, а челници коалције „Заједно” честитали су грађанима испраћај „старе” … Студенску журку започео је Бајага а наставили су „Индексовци” са Гневником, Деца лоших музичара…

Све то пратио је прегршт петарди, ракета, пиштаљки и труба, а учесници су били прекривени конфетама и „окићени” прскалицама. Прштало је на све стране у Србији као на карневалу… Истина, РТС је јавио да је град пред поноћ опустео и да је превоз затајио због поледице.

Одлучујућу двехиљадиту, Београд је дочекао са две бине. Једном коју је Скупштина града поставила на Тргу, на којој су певали рокери, и другом, естрадном фолк-поп бином, коју су подмлаци СПС- и ЈУЛ-а, под покровитељством Министарства културе, организовали испред Скупштине СРЈ. Да заврзлама буде још већа, три дана уочи Нове године, „превремени дочек” на Тргу, концерт „Више од рока” ком је присуствовало око 10.000 људи, организовала је странка Г17 плус.

Паралелни дочек 31. окарактерисан је као скандал, а неке од „звезда” изјавиле су да су из новина сазнали да наступају.

Само годину после, након петооктобарске револуције, иако се размишљало да ли да се троше паре да се организује – на улицама Београда 31. децембра 2001. године владала је еуфорија грађана који су поздрављали победнички шампањац лидера ДОС-а, премијера Зорана Ђинђића и, опет, наду да ће „коначно да крене”. Дочек је био много масовнији од претходног.

Дочек се временом преселио и испред Дома народне скупштине (некад зграде савезног парламента), где се већ неколико година одржава главни концерт. У време претходне владе, остао је упамћен онај када је певачица Светлана – Цеца Ражнатовић запевала уз подршку мноштва, али и премијера Војислава Коштунице, министра Велимира Илића…

Политичка конотација вазда је у Београду пратила обележавање највеселијег празника: још давне 1945. године првог дана православне Нове године 14. јануара, одржане су демонстрације, наводно, због тога што „краљ није хтео да прихвати споразум Тито-Шубашић, претећи тешко искованом братству и јединству”, када се председник Тито обратио грађанима...

Сведоци памте и да је 31. децембра 1960. пред поноћ он прошетао Теразијама са супругом Јованком Броз, док је у оближњем Пионирском парку група студената, уобичајено сиромашних за скупе дочеке, славила свирајући гитаре. Деловали су срећно, пише тадашња „Политика”, пре свега зато што нису живели у земљи затвореној и неугледној какве су биле остале на истоку Европе. Најзад, жене функционера носиле су тоалете по којима нису заостајале за холивудским дивама…

Ове године, иако Скупштина организује славље на више места, нема паралелних дочека, каже за „Путовања”Даријан Михајловић, члан градског Већа скупштине Београда. Он подсећа да је главни дочек поново испред Дома Народне скупштине, али да су у циљу новогодишње прославе до 25. јануара на Тргу Николе Пашића отворили и дечје клизалиште са турнирима малих хокејаша, „На слово, на слово” и другим програмима, уз бину на којој ће се смењивати разни извођачи. Такође, 1. јануара се традиционално у Светогорској организује Улица отвореног Срца.

Мирјана Никић

--------------------------------------------------------------

Традиција се наставља

Већ по традицији Нову годину у Београду, поред домаћих, дочекаће и велики број страних туриста. У нашу престоницу стићи ће и пуно младих из региона. Разлог што је Београд једна од главних европских новогодишњих дестинација свакако је добро организован дочек на отвореном, испред Скупштине, али и у „Сава – центру” и „Арени”, као и у бројним хотелима, ресторанима, клубовима, дискотекама и на сплавовима. Уз добру забаву и весеље туристе привлачи и одлична гастрономска понуда, приступачне цене, и свакако, отвореност и гостољубивост Београђана која се ретко налази у другим метрополама.

– Процена је да ће најлуђу ноћ у Београду провести око 15.000 странаца. Организовано, по традицији, стиже 4.000 Словенаца. Најављен је и велики број гостију, углавном, младих из региона, из Бугарске, Мађарске, Хрватске и Грчке. Биће и гостију из Велике Британије, Француске, Белгије, Италије... Свима желим да се лепо проведу, да им дочек и боравак у Београду остану у лепој успомени и да поново дођу – поручује Дејан Веселинов, вршилац дужности директора Туристичке организације Београда.

С. Р.

---------------------------------------------------------------------- 

Странци на Златибору, Копаонику, у Кањижи, Кладову...

Широм Србије пуно странаца дочекаће Нову годину. Поред Београда где ће славити највећи број, иностраних гостију биће на планинама и у бањама.

– У Србију ће за Нову годину стићи око 20.000 страних туриста. Традиционално, највише њих ће веселити у Београду, али ће их бити и на Златибору, на Копаонику и у бањама, посебно у близини границе, као што је на пример, Кањижа. Странци ће се веселити и у Кладову у хотелу „Аква стар” Како је најављено највише гостију биће из бивших југословенских република, Словеније, Хрватске, Црне Горе, Босне и Херцеговине и Македоније. Доћи ће и доста туриста из Европе. Србија је приступачна дестинација која се потпуно уклапа у нови тренд који намеће савремени начин живљења. То подразумева чешћа путовања и краће боравке, на пример, продужени викенд. У сваком случају можемо да будемо задовољни постигнутим јер је Србија једна од ретких земаља која бележи пораст броја страних гостију. Занимљив је податак да је, рецимо, било и туриста на бродовима који су само пролазили кроз Србију. Они нису регистровани, али су обилазили споменике, ишли у ресторане и кафиће, куповали сувенире. Сматра се да је Србију бродом посетило око 50.000 туриста, претежно Американаца. Многи од њих, сигурно ће доћи поново. Било је и туриста из Јапана и Кореје. Имамо оправдане разлоге да будемо оптимисти и да очекујемо да ће се интересовање странаца наставити и следеће године јер Србија, заиста има много тога да понуди – истиче Љиљана Черовић, шеф службе за односе са јавношћу Туристичке организације Србије.

С. Р.