Како се смејати празним џеповима

Хоће ли Нова година донети више разлога за осмех или сузе не занима посебно људе који су навикли да се кикоћу без разлога. Ако у мору фалсификата постоји један који здушно треба пригрлити, онда је то имитација церекања, сматрају заговорници јоге смеха.

„Потребан нам је разлог да бисмо се искрено смејали, али га често немамо. Зато смо ми осмислили безуслован смех. Смејемо се у групи и све почиње као вежба, симулација. Али када погледате друге чланове у очи, смех постаје искрен, јер је заразан“, објашњава за „Политику“ др Мадан Катарија, индијски лекар који је пре 15 година дошао на идеју да се смех, кад је већ толико користан, може увежбати.

Веза са јогом је првенствено у дисању, али нема за њу карактеристичних поза ни простирке.

„Замисао је да унесемо мало игре. Изврћемо џепове као да немамо новца и смејемо се, гледамо рачун за кредитну картицу или се правимо да пресипамо млеко из једне у другу шољу“, каже Катарија.

Да ли то значи да се треба смејати празим џеповима?

„Наравно, ха, ха, ха,“ заорио се смех с друге стране жице из Мумбаја, где др Катарија живи.

У клубовима широм света, па и у Србији, људи заједно уче да не схватају себе сувише озбиљно. „Ја сам банкарска службеница. Хи, хи, хи.” „Ја сам наставник музичког. Хо, хо, хо.“ Почетни симулирани кикот претвара се после неколико минута у салве искреног смеха.

Прецизних података нема, али процењује се да 300.000 ентузијаста од Јапана до Америке ужива у групној благодети смеха.

„Људе на Далеком истоку, Јапанце, Кинезе и Сингапурце, није лако насмејати, јер се веома тешко отварају. Индијци и западни Европљани воле да се смеју. Смех је избор. Повезује људе. Нема граница. Нема језик“, наглашава индијски гуру кикотања.

Јога смеха заснована је, објашњава Катарија, на научној чињеници да чак и ако се смејете смеха ради, чак и ако се претварате, тело не препознаје разлику. На бројним предавањима и тренинзима по целом свету он говори да смех не само да поправља расположење него и ублажава бол и олакшава симптоме тешких болести као што су Паркинсонова и Алцхајмерова.

Чврстих научних доказа да је смех лек ипак нема, тврде стручњаци. Иако је од 16. века било покушаја да се докаже његова благотворност, тек су деведесетих година амерички научници Ли Берк и Вилијам Фрај установили да смех може да заустави или ублажи хормоналне промене које изазива стрес. Берк је петнаестак година касније доказао да смех повећава производњу „ћелија убица“ које помажу организму да се избори са вирусним инфекцијама и ћелијама канцера, али није било додатних истраживања која би то верификовала. Потврђено је једино да повећава ниво ендорфина, природног аналгетика, и да ублажава депресију.

Сањи (35) из Београда јога смеха није излечила оболелу штитну жлезду, што није ни очекивала, али је донела бројне благотворне промене.

„Три године одлазим на та окупљања и мени су јако помогла да створим један култ смеха. Сада, на пример, када чекам код лекара по три-четири сата почнем да се смејем. Некоме је то лако, неко то носи са собом, али већина нас је због услова у којима живимо заборавила да се смеје. Једном је једна госпођа рекла после часа да се осећа као да ју је неко шмрком опрао изнутра. Или, што рече један господин, као да је био у обданишту за одрасле“, прича Сања, негодујући што је клуб због празника направио паузу.

Психолог Јово Мићић, београдски учитељ смеха, истиче да практиковање смеха као вежбе изазива одређене промене јер нам смех помаже да животне тешкоће почнемо да сагледавамо из другачије перспективе.

„Те промене нас оспособљавају да обрадимо информацију на другачији начин.Нове перцепције могу да доведу до другачијих и здравијих решења, да прочисте негативне емоције и ослободе нас менталне тензије. Чланови науче како да усвоје нове ставове позитивног живљења и да излазе на крај са негативним ставовима из свог окружења“, каже Мићић.

Пољакиња Дагмара Антић у Србији живи годину и по, а у клуб смеха одлази три месеца.

„Сат смеха довољан је да будете расположени неколико дана. Боља сам према ћерки и нисам толико нервозна“, сведочи Дагмара.

Оснивач јоге смеха најављује да ће у Бенгалору можда већ следеће године отворити универзитет смеха, где ће заинтересовани по приступачној школарини моћи да стекну знања како да оснују клуб и како да се од јоге смеха извуче максимална корист. У складу са поруком коју шаље на предавањима по свету (Када се смејете, ви се мењате, а када се ви мењате, цео свет се мења), уверен је да доприноси општем миру.

„То су групе људи међу којима нема љутње. Како нам се више њих буде придруживало, биће мање гневних, људи ће више бринути за друге, осећаће се као да су међу породицом или пријатељима.“

Да ли се у том смислу можда нада „Нобелу” за мир? „Ха, ха, ха“, с друге стране жице чак из Мумбаја проломио се грохотан смех.

„Не бих имао ништа против. Не радим ово за било какву награду, али бих је прихватио.“