Неухватљив и за девојке

У ужичкој породичној мануфактури Кузмановића бруси се нови атлетски бисер. Тешко набројати све успехе и медаље Оливере Јевтић, а њеним стазама почео је да ходи и Немања Церовац (19), јуниорски вицепрвак Европе у кросу с првенства које је недавно одржано у познатом португалском летовалишту Албуфеири. Стручњаци овом рођеном Шапчанину, који је пре три године свој таленат и љубав према трчању предао у руке тренерком магу Славку Кузмановићу и његовом сину Драгиши, предвиђају блиставу каријеру. Још од времена Драгана Здравковића (безмало три деценије) наша атлетика није имала тркача средњих пруга за велика дела и такмичења, а многи показатељи недвосмислено иду у прилог овог момка тршаве косе и дечачког осмеха, који једнако плени на стази и ван ње.

Португалска епизода била је последња Немањина као јуниорског стажисте, а о оном што га очекује у сениорској конкуренцији размишља и у овим празничним данима који су ретки тренуци одмора и опуштености.

– Медаљом у кросу овековечио сам јуниорску каријеру, мада та такмичења нису моја специјалност већ знатно краће деонице. Од нове године сам млађи сениор, што значи да прелазим у знатно озбиљнију конкуренцију, али много је лакше кад имам одскочну даску. Не плашим се изазова, иако ће у старту ривали бити старији и три године. Анализирао сам трку млађих сениора у Португалији на деоници од девет километара. На пролазу шестог, колико смо ишли ми јуниори, имали су време за минут слабије од оног којим сам завршио трку, што значи да су држали сличан темпо и да већ могу да им се прикључим. Истина, у почетку нећу моћи да „пуцам” на победу, али ускоро, што да не – самоуверен је Церовац.

Дуги низ година наши атлетичари, изузимајући Оливеру Јевтић, нису освојили медаљу на великим такмичењима, али од младе гарде која је у јуниорској конкуренцији показала завидан квалитет, у којој су Ивана Шпановић, Михаил Дудаш, Татјана Јелача, Немања Церовац и најмлађа, Амела Терзић, очекује се да пронесе славу наше „краљице спортова”. Међутим, пут до сениорске медаље је неупоредиво тежи, што добро зна и ужички „вихор”.

– Направили смо велике резултате, али то је тек прва степеница с које атлетски врх изгледа прилично далеко. Ово је специфичан спорт где и најмања повреда може да направи велике проблеме, као и уколико се закаже у било ком делу процеса. Волео бих да такмичење у млађој сениорској конкуренцији окончам медаљом на крос првенству Европе 2013, чији ће домаћин надам се бити Србија – нагласио је Церовац.

Ко не сања успех, тешко да ће дохватити звезде. Готово дечачком искреношћу Немања говори о жељама у наредним годинама.

– Надам се да ћу једног дана нападати светски или европски рекорд на 1.500 метара или бар освојити медаљу. Али, први на реду су домаћи задаци, државни рекорд Драгана Здравковића који износи 3:34,85 и онај у дворани, власништво Горана Наве – 3:41,60.

Церовца од Здравковића који је био европски првак у дворани и финалиста олимпијских игара дели добрих 12 секунди. На отвореном је истрчао најбољи резултат 3:46,20, а у дворани није такмичио. Ипак, тренер и он знају добитну комбинацију.

– За Европско првенство у кросу припремао сам се три месеца, мада сам о њему почео да размишљам још 2008. Тренирао сам два пута дневно и „газио” до 30 километара и добро ми је познато шта ме очекује. Тренер Славко Кузмановић ми је то предочио на свој начин, да је за врхунски резултат потребан „ТИТО” – таленат, исхрана, тренинг и одмор!

За прво и треће млади ас има гаранцију, остало зависи од матичне организације и државе који морају да створе услове, јер медаље се не освајају босих ногу и гладног стомака.

– Велику подршку имам од тренера Славка и Драгише Кузмановића, клуба Младости и града Ужица. Атлетским савезом сад руководе некадашњи асови и верујем да добро знају шта је све неопходно за успех, кроз колико труда, мука и патњи се долази до медаље. Надам се да није далеко дан када нећу размишљати о припремама, опреми и средствима за опоравак. Уз врхунског такмичара мора да буде и врхунски тим стручњака свих профила.

У прошлој години нисам имао довољно средстава, а стигла ме је и школарина за факултет. Ипак, не губим веру у људе који воде атлетику.

Овако брзог и амбициозног момка тешко је пратити у животу. За разлику од вршњака, стазе којима ходи су углавном на Златибору и мало је времена за провод или озбиљнију везу.

– Три месеца пред европско првенство готово да нисам излазио, а дешавало се да због умора заспим чим се смркне. Девојку тренутно немам, што значи да сам у сингл статусу и слободан за контакте. Има неколико мојих профила на „Фејсбуку”, али само један није лажни, онај који се пише пуним именом и презименом...