Дуг мандат ђаволица на „Прадиним” штиклама

Не зна се да ли је она њима дала отказ или они њој, али је потврђено да Карин Руафел крајем месеца напушта француски „Вог” који је уређивала десет година.

Одлази и тиме изненађује свет модног новинарства. Ствар је јасна – била је једна од само неколико уредница које годинама персонификују часописе у којима раде. Нико се не може поредити са Аном Винтур која је на челу америчког „Вога” 22 године, али су Роби Мајерс („Ел”) и Гленда Бејли („Харперс базар”) довољно дуго на месту главних и одговорних уредница да би и њих називали владаркама шминке и гардеробе.

То је целу деценију била и Карин Руафел (56) или уредница на вртоглаво високим штиклама како је назива „Њујорк тајмс”.

Промовисала је француске дизајнере и женственост насупрот минимализму. На насловне стране је углавном стављала професионалне манекенке уместо глумица и певачица. Заталасала је писте и редакције када је на насловници објавила Софи Марсо са цигаретом, као и када је одобрила фотографије беле манекенке чија је кожа офарбана тамном бојом тако да изгледа као црнкиња.

Важи за неког ко је од „Вога” направио машину за стварање пара – ове године је успела да привуче 20 одсто више реклама него 2009.

Почела је као стилиста. Споне са компанијом „Гучи” и Томом Фордом је задржала до данас. Верује се да су је управо присне везе са појединим дизајнерима и брендовима коштале посла. Исувише је хвалила Тома Форда, кажу једни и тврде да ће она прећи у његову компанију што су обоје демантовали. Али има тога још. Други тврде да је морала да оде и због тога што је „Макс Мари” показала цене које је за нову колекцију предвидела „Баленсијага”. На душу јој се ставља и да је све време уредниковања била консултант великим компанијама.

Ипак, остаје чињеница да је подигла тираж са 100.000 на 140.000 примерака. То је наравно неупоредиво са продајом америчког издања које се штампа у 1,2 милиона копија и којим царује „ђаво који носи Праду”.

Ана Винтур (61) има таленат да препозна шта ће бити следећи хит. У њене врлине се убраја и то што подржава креаторе на почетку каријере па је својевремено убедила „Диор” да пружи шансу Џону Галијану. Преузела је новине када су почеле да падају и од њих направила највећи модни ауторитет. Ана Винтур форсира гардеробу коју не може да приушти чак ни средња класа и не обраћа пажњу на обичне жене. Ко хоће на њене стране, мора да је слуша. Заговара стандардизовани изглед – Опру Винфри је присиљавала да смрша а Хилари Клинтон је јасно ставила до знања да јој се не појављује у плавом оделу. Они који је бране тврде да читатељке не купују „Вог” зато што им он пласира доступне ствари већ зато што им побољшава укус и модно их образује. Ипак, шефица са паж фризуром и сунчаним наочарима које не скида ни на ревијама губи корак с временом, кажу њени критичари. Како другачије схватити, питају се они, то што Ана Винтур и даље промовише крзно или објављује стереотипне насловне стране на којима тамнопути кошаркаш Леброн Џејмс урла и тупка лоптом док се плавуша Жизел Бундшен нежно осмехује. Магазин је постао предвидљив, жале се неке читатељке, које иронично кажу да се баш питају о којој вили у Тоскани ће „Вог” писати у наредном броју.

Зато се пре две године говорило о томе да ће Ана Винтур летети с престола, а такође се и шушкало да ће њена наследница бити управо „Вогова” уредница са друге стране Атлантика. Ја сам исувише у рокенрол фазону да бих уређивала амерички магазин, рекла је тада рокерка из Париза. Сада се, међутим, не зна ни ко ће њу да замени.

Ко би могао? На пример, модна уредница француског „Вога”, модна уредница „Фигароа”, бивша уредница руског „Вога”... Нека од њих се можда устоличи баш као и Роби Мајерс која је прославила деценију на месту глодурке америчког „Ела”. Има ауторитет. Одлучује о томе који ће дизајнер постати звезда а који остати само дизајнер. Утиче на укус читатељки. За разлику од многих женских магазина, „Ел” поклања пажњу сајту где им је посета прошле године порасла скоро двапут.

Само годину мање у фотељи „Харперс базара” је Гленда Бејли која је раније уређивала још један модни гигант – „Мери Клер”. Повећала је тираж за трећину. Није нешто што се мери са „Вогом” – „Харперс базар” се продаје у 722.359 примерака, али је довољно утицајан да се у првим редовима на ревијама нађе и његова уредница. Кад се прво смести Ана Винтур, наравно.  

Ј. Стевановић