За награде 1,5 милиона евра

За успехе на европским и светским првенствима, држава Србија је у 2010. години исплатила својим спортистима 159.522.675 динара (око 1,5 милиона евра) с тим да су међу њима и неки који су то право стекли у 2009. Има и оних којима ће новац лећи на рачун у 2011, а заслужили су га у 2010. Такав случај је, рецимо, с победницима Дејвис купа у тенису и са освајачима бронзаних одличја на Светском шампионату за одбојкаше. Највише новца отишло је на ватерполисте којима су уплаћене паре и за светско злато из 2009. и за европску бронзу 2010, укупно 560.000 евра (420.000 + 140.000). Они који су учествовали на оба шампионата, као и селектор Дејан Удовичић, добили су по 40.000 евра.

Што се тиче спортиста, највише је отишло параолимпијском вицепрваку у бацању диска Драженку Митровићу који се за то изборио на два такмичења, па тако са својим тренерима Властимиром Голубовићем и Јованом Ђукићем дели 112.500 евра (с првим 60.000, а са другим 52.500).

Право на национално спортско признање у 2010. стекло је троје које је навршило 35 година (по новој Уредби спортиста поред одговарајућег резултата мора да напуни 40 година), а то су одбојкаш Един Шкорић, стонотенисер Александар Каракашевић и џудисткиња Мара Ковачевић.

У протеклој години Национално спортско признање (доживотна месечна накнада, односно „пензија”) почела су да примају осморица: Бојан Илић, Јовица Бркић (обојица спортисти с инвалидитетом), Драган Луковски, Милан Гуровић (кошарка), Ђорђе Вишацки (веслање), Дејан Савић (ватерполо), Слободан Бошкан (одбојка) и Владимир Петрић (рукомет). Сходно Уредби о националним спортским признањима и наградама у спорту (први пут донета у лето 2007, касније два пута мењана) такмичари могу да добију „пензије” у износу од једне просечне плате у Србији, за освојену бронзу на Европском првенству, до три просечне плате, колико следује за олимпијско злато. Рецимо, кошаркаш Милан Гуровић за златно одличје са Светског шампионата у Индијанаполису 2002. прима месечно 2,5 просечне плате (светско злато вреднује се колико и олимпијско сребро). Увек се као мерило узима просечна плата у Србији за децембар претходне године.

За спортске „пензије” у 2010. држава је издвојила 528.829.003 динара (око пет милиона евра) а тај износ је отишао на 536 добитника националних спортских признања који су то право стекли откако је донета прва уредба (јул 2007).

Захваљујући последњим изменама уредбе, тенисери ће добити адекватну награду за тријумф у Дејвис купу који првобитно није био узет у обзир а однедавно се вреднује као светско првенство. Тако ће сваки тенисер (Ђоковић, Троицки, Типсаревић, Зимоњић) и тренер (Обрадовић) добити по 30.000 евра, што је укупно 150.000 евра. Непосредно после победе у финалу, појавила се вест из Министарства омладине и спорта да ће тенисерима припасти једнократна збирна новчана награда од 180.000 евра, а то је због тога што се још много раније оквирно рачунало да ће наш тим у овом такмичењу играти са петорицом тенисера. Међутим, у протеклој сезони боје наше репрезентације бранила су само четворица. Тренер Богдан Обрадовић може одмах да се пријави за национално признање (2,5 просечне плате) док ће играчи то право стећи чим наврше 40 година. Новак Ђоковић је побољшао своју „пензију” коју је „стекао” на Олимпијским играма у Пекингу 2008, када је освојио бронзу (две просечне плате), пошто се рачуна само један, најбољи резултат спортисте у каријери, под националном заставом. На пример, ако би се 2012. у Лондону окитио олимпијским златом (три просечне плате), то би био завршни критеријум за његову „пензију” коју би могао да почне да прима 2027. године (тада пуни 40).

А. Милетић