Пољаци – невине жртве и кривци

У варошици Јадвабне, на североистоку Пољске, комшије су 10. јула 1941. окупиле на стотине Јевреја на градском тргу и неке од њих на лицу места брутално убиле. Окупљена руља присилила је преживеле Јевреје да трче низ Гробљанску улицу према амбару Бронислава Слезинског. Светина их је стерала у амбар, полила га керозином и живе спалила. Страдало је преко 400 људи.

Укупан број жртава тог препада на Јевреје из Јадвабнеа и погрома који су уследили у оближњим селима, попео се на око 1.600 душа. Иако је званична историја касније користила чињеницу претходне окупације Пољске од стране Хитлерове Немачке да злочин подметне Гестапоу и жандармерији, крајем прошлог миленијума откривено је да је то био ручни рад мештана – Пољака. Истина је била деценијама потиснута, а горка прича заборављена све до 1999. када је историчар Јан Грос објавио шокантне доказе да злочин у Јадвабнеу није био дело локалних властодржаца по наруџби нацистичких команданата. Документи и изјаве сведока доказали су да су Пољаци, традиционални католици, самоиницијативно организовали масакр својих суседа Јевреја.

Сазнање је пољску нацију поставило пред тешко искушење, отворивши питање колективне кривице и о учешћу Пољака у истребљењу Јевреја, као и у геноциду. Читав пољски народ постављен је пред преиспитивање колективне савести уз спознање да уврежена слика о Пољацима који су током Другог светског рата изгубили шест милиона људи (од тога три милиона Јевреја), није сасвим тачна. Јер Пољаци нису били само невине жртве немачког окупатора и страховладе, него и крвници који су, чим се указала прилика, пригрлили антисемитизам.

Мучна, вишемесечна дебата окончана је гестом тадашњег пољског председника Александра Квашњевског који је отишао у Јадвабне 2001. и поводом 60. годишњице погрома над Јеврејима у том граду извинио се због покоља који су Пољаци починили. Његов чин помогао је бољитку односа између пољских хришћана и Јевреја, а у међувремену је (2000) поново отворена истрага о случају, али је она 2003. прекинута пошто тужилац Радослав Игнатијев због недостатка доказа није успео да оптужи никога од још живих злочинаца из Јадвабнеа.

У процесима који су у Пољској одржани 1949. и 1953. осуђено је нешто више од туцета Пољака за убиство јадвабнајских Јевреја 1941. Нова истрага открила је посмртне остатке 200 до 300 жртава и помогла расветљавању нимало светачке улоге Пољака који су с једнаким жаром учествовали у још око 30 погрома на Јевреје, широм државе. То је шокантно деловало на свест Пољака којима је комунистички режим усадио слику о себи као вечитим жртвама завојевача. Представа о неумрљаној невиности народа који "никад није учествовао у колаборацији" нити упрљао руке крвљу, морала је да устукне пред новим, деценијама прикриваним сазнањем.

Траума је била најтежа за грађане Јадвабнеа. Одбијали су да се суоче са чињеницама о стварним протагонистима крвавог пира. Игнатијев је у извештају записао да је око половина одраслих мушкараца Јадвабнеа заједно са женама и децом учествовало у чину – неки су само гледали, неки су помагали у опкољавању и спречавању Јевреја да беже, а неки су их убијали голим рукама. Упркос томе нису се извинили сународњацима за недело својих предака; многи Пољаци и данас воле да кажу како су Јевреји "сарађивали с Русима" а Пољаци били од стране Немаца "присиљени да убијају Јевреје", као и да су и Јевреји "учинили многе страшне ствари Пољацима, али то никога не занима".

Градоначелник Јадвабнеа Михал Чајевскис затражио је 2003. "прекид циркуса", а његови суграђани, потомци џелата, убеђивали су медије како је верзија о инциденту, коју су чули од рођака, потпуно другачија од оне из књиге Јана Гроса. Локални свештеник Едвард Орловски ништа мање ватрено понављао је да су за злочин у Јадвабнеу криви Немци јер они су "осудили Јевреје на смрт, а не Пољаци", уз напомену да "има необорив доказ" да су убице заправо били Немци, тачније јединица под командом Јеврејина преобраћеног у нацистичког генерала. Званичник Католичке цркве у Пољској кардинал Јосеф Глемп није се насекирао због оваквих изјава оца Орловског ни сличних напора из редова домаће Католичке цркве у циљу порицања злочиначке прошлости Пољака, напротив. На миси посвећеној помену јеврејским жртвама у Јадвабнеу кардинал Глемп је чак затражио од преживелих пољских Јевреја да се извине Пољацима јер су "Пољској донели комунизам".