Не воле да губе, а слаткише обожавају

Крагујевац – Не хају за судијске неправде и никада се не предају. Прецизни су у шуту за три, под кошем још бољи. Увек знају шта хоће, смирени су и кад губе. Противника сламају агресивношћу, темпом и челичном одбраном. Још нису окусили горчину пораза, а прваци су Србије и Балкана. На тренинге ретко касне, јер знају да се до пехара и медаља може стићи само радом. Дрес свог клуба носе са поносом, а на њему, шта би друго, пише – „Шампион”.

То је име крагујевачке школе кошарке за дечаке, коју годинама успешно води Ненад Николић, као играч чувени„тројкаш” и мајстор додавања, а данас тренер са богатим искуством у раду са млађим категоријама. Кроз Николићеву кошаркашку „радионицу” прошло је више стотина клинаца, а најбољи и најупорнији већ су се опробали у великим европским клубовима.

– Из моје школе потекао је Дејан Мусли, троструки МВП европских јуниорских првенстава и сада играч велике шпанске Кахе лаборал. Њему уз раме су Милош Трипковић и Милић Благојевић. Они су 1991. годиште, а Лука Игрутиновић и Немања Кнежевић су млађи годину дана. Сви они су репрезентативци Србије – с поносом истиче Николић.

Школа „Шампион”, основана 2007. године, наставила је дугогодишњу традицију „Букс компјутерса”, у којој је Николић као главни тренер, такође, водио клинце до успеха. Вишеструки прваци домаћег лигашког такмичења за пионире прошле године су изашли ван граница земље и на првенству Балкану у Софији, као представници Србије, „испрашили” конкуренцију.

– Победили смо пионирске репрезентације Бугарске, Македоније и Румуније, а Михајло Јовичић је проглашен за најбољег играча турнира. Његов просек по утакмици био је 30 поена, а одмах до њега био је и Немања Николић. Иако имају 11 година, они се без проблема носе и са старијим играчима – каже њихов тренер.

Николић планира да и наредна сезона буде успешна, али је свестан да је теже сачувати стечене позиције, него победити први пут. Поготово кад се у спорт мало улаже и када све, како каже, почива на ентузијазму појединца.

– Изнајмљујемо сале за тренинг, а то је за једну малу школу каква смо ми велика ставка. Друго су неки београдски клубови, који имају сву неопходну инфраструктуру и могућност да у своје кампове доведу најталентованије дечаке из целе Србије. Ми морамо да се ослонимо на таленат и рад, а својим клинцима стално понављам да је тренинг, односно понављање наученог једини начин да нешто постигну – објашњава наш саговорник.

С намером да млађе нараштаје упозори на грешке које је сам правио, Николић је после петнаестогодишње играчке каријере и запажених партија у свим крагујевачким клубовима одлучио да остане у кошарци. У Новом Саду је завршио Вишу тренерску школу, а на семинарима у организација Кошаркашког савеза Србије имао је прилику да „скине” многе „цаке” и тактичке варијанте највећих домаћих и страних кошаркашких стратега.

– Тактика се може научити, али има нешто што човек мора да носи у себи ако хоће да се бави овим послом. То је љубав према деци. Тренер мора да буде и добар психолог, да зна коме помаже грдња, коме нежна реч. Није мени циљ да од њих направим само добре кошаркаше, већ и снажне личности. Само у том случају могу да рачунају да ће имати шансу да постану достојни наследници Дивца, Бодироге, Ђорђевића...

Славећи успехе, Николић није заборавио на најзаслужније, па је за своје мале шампионе приредио новогодишње славље у посластичарници „Срце”. Тамо их је почастио оним што највише воле – „кошаркашком” тортом у клупским бојама.

Бране Карталовић