Изазов данашње онкологије

Проучавање и упознавање биологије, односно генезе метастатске болести изазов је данашње онкологије. Позитивни резултати ових истраживања могли би да отворе нова поглавља у области дијагностике и терапије. Донедавно је појава метастаза, као последица онколошких болести, значила сигурну смрт пацијената. Међутим, најновија техничка достигнућа, хируршке методе и нове генерације лекова допринели су да се у појединим случајевима метастатске болести значајно повећа дужина преживљавања болесника, али и побољша квалитет њиховог живота, оцењено је на недавно одржаном Петом симпозијуму "Лечење метастатске болести".

Проф. др Момчило Инић, председник Удружења онколошких хирурга Србије, нагласио је :

– С обзиром на то да је лечење метастаза тешко а прогноза лоша, као и да су метастатске промене најчешћи узрок смрти онколошких пацијената, сматрали смо да је неопходно да један симпозијум посветимо тој проблематици. Метастазирање означава активно или пасивно преношење туморских ћелија по организму у почетку из примарног тумора у нека удаљена подручја организма са развитком колоније у удаљеној регији. Туморске ћелије метастазирају у орган који им највише погодује. Већину туморских ћелија које се налазе у организму уништи сам имуни систем "домаћина", а само мали број метастазира. Доказано је у експериментима да мање од 0,1 одсто туморских ћелија убризганих у крв преживи. Гени одговорни за процес метастазирања су гени одговорни за настанак самих малигних ћелија, затим гени који долазе до изражаја током метастазирања, а нису директно везани за малигни потенцијал, као и ткивни гени који супримирају метастазирање – додао је проф. др Инић.

Др Срђан Николић, начелник хирургије Института за онкологију и радиологију Србије, истиче да лечење метастатске болести захтева мултидисциплинарни приступ.

– Најбоље резултате у лечењу метастатске болесте дају хируршке методе, комбиноване са хемио и радио терапијом, наравно у зависности од случаја. Приликом доношења одлука о начину лечења метастатске болести најбитнији је мултидисциплинарни приступ. На нашем институту постоји конзилијум у чијем саставу је хирург, радио и хемио терапеут и дијагностичар, који заједнички доносе одлуке о начину лечења. Уколико се донесе одлука о операцији, такође, од изузетне важности је да интервенцију обави специјално за то добро обучена екипа и да се то уради у установи која је максимално опремљена за такве захвате. Најбитније и најважније је да се тумор открије, док још није метастазирао, и да се уклони – истакао је др Николић.

Др Невен Јокић, шеф операционог блока Института, подсећа да постоје и метастазе непознатог порекла и да 3 до 5 одсто онколошких болесника има карцином непознатог порекла.

– Заједнички термин за ову групу болести је карцином непознате примарне лезије, због чињенице да у моменту постављања дијагнозе примарни тумор није откривен, упркос свим уобичајеним дијагностичким процедурама, већ само метастатски облик. Јетра, плућа, кости су најчешће место метастазирања. Трагање за примарном лезијом велики је изазов и за клиничара и дијагностичара, који у овим случајевима морају максимално сарађивати – додао је др Јокић.