Шамар српском фудбалу

Пораз у првом мечу баража од Шведске у Новом Саду (3:0) још један је шамар српском фудбалу, констатовао је селектор Мирослав Ђукић, који ће после реванша у Шведској напустити кормило младе репрезентације. Како размишљамо о својој фудбалској будућности, изгледа да се није могао ни избећи. Поново смо после неколико успеха претерано узлетели, и наравно, уследило је веома болно отрежњење.

Није трагедија изгубити од бољег противника, а Швеђани су нема никакве сумње у Новом Саду за класу били зрелији и у свим елементима игре супериорнији, али јесте трагично што никако не можемо да схватимо да смо и колико у заблуди. Несхватљиво је заправо колико олако прилазимо озбиљном послу и како брзо заборављамо горка искуства, која смо у последње време доживљавали. Декларативно хоћемо да се меримо са најбољима, а у пракси тврдоглаво и даље терамо по своме.

Далеко од стварности

Новосадски фијаско је нажалост најбољи пример и колико смо далеко од европских стандарда и шта нам уствари недостаје.

Чињеница је да смо за само десет минута изгубили сусрет, али такође и да смо опуштено ушли у меч. Јер како другачије објаснити догађања на терену.

Али пођимо редом. Селектор Ђукић је пре утакмице упорно изјављивао да о противнику све зна. По његовим реакцијама током меча не би се тако могло закључити. Напротив у појединим деловима утакмице деловао је изгубљено колико и његови изабраници.

Ако је и знао какву ће тактику ривал применити и каква је опасност по наш гол Душан Ђурић (двоструки стрелац) нисмо убеђени да је добро проучио игру Самуела Холмена, централног везног противничког играча, заправо правог јунака њихове победе.

Десетка шведског тима је на терену радила шта је хтела. Сјајно је организовао игру. Све задатке је испунио беспрекорно. Постигао је и погодак.

Међутим Ђукића највише дискредитује експеримент са Предрагом Павловићем, по десној страни. Не само да је потпуно омануо, већ је најблаже речено претерано рескирао са јединим играчем из Прве лиге у нашем саставу. У сваком случају неодмерен потез за тако важан меч.

Посебна прича је и одабир стартног тима и система игре. Формација са једним класичним шпицем дала је резултате у сусретима са слабијим противницима, али са чврстом дисциплинованом и организованом Шведском, која је пред својим голом имала непробојан бедем такође се показала као промашај. Драган Мрђа и Бошко Јанковић, кога селектори упорно "гурају" напред, нису имали ни пробојност ни добру скок игру а ни праве прилике да затресу мрежу. Још једанпут се потврдило да Јанковић не може да игра на месту нападача. Истина, својски се трудио, али је његов учинак био миноран.

Слаба одбрана, очајан везни ред

Највише су подбацили одбрана и везни ред. У кључним тренуцима Бранислав Ивановић и Душко Тошић нису били у стању да изађу на крај са хитрим шведским нападачима. Код Ивановић је био видљив премор. Немања Рнић је био потпуно индиспониран, а Александар Коларов тешко да је испунио постављене задатке.

У везном реду је владао потпун хаос. Деловао је стихијски, успорено, са много додира, недостајале су му идеје и брза решења, заправо све оно што су на супротној страни веома лако одрађивали Швеђани, који су да чудо буде веће, играли без свог најбољег играча Фарнеруда. Нажалост, не знамо какав им је задатак Ђукић дао, али суНикола Дринчић, Дејан Миловановић и Милош Красић потпуно разочарали.

Измене које је наш селектор извршио нису дошле у право време, па нису ни битно утицале да се поправи квалитет игре.

Са друге стране, шведски селектор Томи Седерберг, који је као искусан стручњак из најбоље селекције прекомандован на кормило младих, могао је после 66. минута игре и недостижног вођства да без проблема замени двоструког стрелца Ђурића, а касније и другог шпица Хенока Гојтома, и да не стрепи од промене резултата. Јасно се и пре тога видело да наш селектор не може да се надмудрује са шведским стручњаком, који је прозрео његове намер и план игре и одржао му лекцију.

Све то заправо и говори колико Швеђани воде рачуна о својој фудбалској будућности. Док се ми и даље играмо с угледом наших некадашњих истакнутих репрезентативцима и пребрзо их гурамо у ватру веома одговорног и тешког тренерског посла, у који буквално улазе без потребног искуства, други раде пажљиво и систематски, па им се не дешавају хаварије, као што је била наша са Дејаном Савићевићем, или ова са Ђукићем.

Зато шамар који је ударен српском фудбалу не сме да иде само на душу играча и селектора, већ и свих оних који су посредно или непосредно допринели да се вратимо уназад.
Д. Вучинић

--------------------------------------------------------------------------

Михајловић и Хенес кажњени са по две утакмице

ЦИРИХ – Дисциплинска комисија Европске фудбалске уније (Уефа) казнила је менаџера минхенског Бајерна Улија Хенеса и помоћног тренера миланског Интера Синишу Михајловића забраном вршења функције на две утакмице због искључења после агресивног вербалног дуела на мечу Б групе Лиге шампиона између Интера и Бајерна (0:2) 27. септембра у Милану.

На тој утакмици црвене картоне добили су и првотимци Интера Фабио Гросо и Златан Ибрахимовић, који су кажњени са две, односно једном утакмицом неиграња.

Због нереда навијача за време реванш утакмице првог кола Купа Уефе против украјинског Металурга из Запорожја грчки клуб Панатинаикос ће једну утакмицу на домаћем терену морати да игра без присуства публике.
(Танјуг)