Одговорност у пракси

У свом одговору на текст „Камуфлирани панегирик власти” господин Бујошевић се поново враћа на оно што је и било главни предмет оспоравања – на критику опозиције, њене политике и њених лидера. На овај начин само је потврђена неопходност за реаговањем на приступ чија манифестација је новогодишњи коментар, у којем и поред свих проблема с којима се држава и грађани суочавају, места има само за јавну осуду стране, која можда није довољно заслужна, али је свакако мање одговорна. Далеко од тога да било који сегмент нашег друштва, па и онај опозициони, треба да буде тотемизован. Напротив. Оно што је Србији насушно потребно, у једном од најтежих периода њене новије историје, јесте критичко самопреиспитивање, које мора почети од оних који себи узимају право да говоре и одлучују у име других. Принцип одговорности примењен у пракси. Посебно на политичаре, владајуће па опозиционе (тим редом, не обрнуто или половично), уреднике (чак и оне главне и одговорне) и све друге који својим деловањем утичу на судбину друштва. У одговору на критику новогодишњег коментара „Политике” цитира се текст у „Правди” (сиц!?), у коме господин Вучић каже да опозиционе странке треба да разговарају о програму, ваљда као потврда тезе да СНС нема програм. Надам се да неће бити замерено и узето као потврда нереформисаности и „радикализма”, уколико подсетим да су законитост – да ни из чега не настаје ништа, антички филозофи утврдили још пре више хиљада година. Спремност Српске напредне странке да о свом програму разговара с представницима других опозиционих странака не треба тумачити само као пуку потврду постојања истог, већ пре свега и као израз свести о потреби за заједничким бављењем заједничким проблемима, а то је оно што ће поздравити и разумети не само многи неопредељени бирачи већ и неки од оних који су до једне тачке подржавали актуелну власт. Ни за тренутак не желећи да полемишем с легитимним предвиђањима г. Бујошевића за 2011. (с многима од којих се не слажем, док се с другима можда и слажем), захваљујем „Политици” на уступљеном простору, а њеном уредништву, у интересу грађана и „Политикиног” угледа, желим много више жустрих уредничких полемика, са представницима власти, баш на овим страницама.

члан Главног одбора Српске напредне странке