Београдско саветовалиште решава потрошачке проблеме

Као један од приоритета у Националном програму за заштиту потрошача Републике Србије за период од 2007. до 2012. године је пружање помоћи потрошачима у остваривању права, и то укључивањем удружења која делују и остварују циљеве у области заштите потрошача у процесу информисања и саветовања потрошача.

Центар потрошача Србије ЦЕПС је на конкурсу који је расписало Министарство трговине и услуга 2010. године добило подстицајна средства за унапређење заштите потрошача у Републици Србији за регион Београда. О томе шта ће овај пројекат донети потрошачима у главном граду и шта нас све очекује у години коју је обележило ступање на снагу новог Закона о заштити потрошача за „Потрошач” говори председница Центра за заштиту потрошача Србије Вера Вида.

Шта нам доноси формирање овог центра?

Када би сви потрошачи без тешкоћа решавали своје проблеме настале у купопродајним односима не би било ни потребе за формирањем оваквог регионалног саветодавног центра. Неопходност формирања саветовалишта произилази из проблема непостојања једног стручног, независног и објективног саветодавног центра у Београду који би био у стању да одговори на проблеме и потребе оштећених потрошача.

Формирањем саветовалишта стварају се услови за квалитетније и ефикасније информисање потрошача, саветовање потрошача и решавање потрошачких проблема заједничким радом владиног и невладиног сектора. Такође, долази до развијања активности саветовалишта за кључне области релевантне за потрошаче.

Без оснивања саветовалишта оваквог карактера дошло би до нагомилавања нерешених потрошачких проблема, повећања трошкова решавања спорова (судски, административни и други трошкови).

Како функционише саветовалиште?

Како је саветовалиште замишљено као подршка у раду Контакт центра који је формирало Министарство трговине и услуга, а у циљу јачања утицаја саветовалишта и обезбеђења препознатљивости удружења за заштиту потрошача (ЦЕПС) као места где потрошачи могу да се обрате за савет у региону, све пријаве које стижу у Контакт центар, а односе се на регион Београда прослеђују се ЦЕПС-у. У ЦЕПС-у се врши:

– саветовање потрошача – давање правног савета о постојању права потрошача у конкретном случају;

– саветовање потрошача о поступању у конкретном случају са трговцем;

– све врсте помоћи потрошачу у контакту са трговцем (усмени контакт са трговцем – телефоном или писани приговор у његово име, са назнаком законске основе права потрошача).

Одговорна особа у саветовалишту, које се налази у саставу ЦЕПС-а заједно са осталим члановима ЦЕПС-а решава све пријава које стижу из Контакт центра и о томе обавештава Контакт центар једном недељно.

Овакви центри требало би да постоје и у региону.

Формирање саветовалишта за потрошаче у саставу организација које се баве заштитом права и интереса потрошача свакако ће допринети подизању свести потрошача у региону о могућностима остваривања својих права и интереса, саветовања и на лакши начин решавања потрошачких спорова.

Такође, по узору на све европске земље, као и земље у региону, као што су Словенија, Хрватска и Македонија, постојање саветовалишта за потрошаче је основ рада организација потрошача које су финансиране од државе и региона. То ће свакако допринети приближавању положаја потрошача у Србији, потрошачима у ЕУ. На потезу су сада региони који треба да покажу да ли им је заштита потрошача један од приоритета у раду, што им је и уставна обавеза, или не. Ми у Београду, на жалост од региона Београда немамо апсолутно никакву ни помоћ ни подршку.

На шта се грађани најчешће жале, шта их највише мучи?

Као и у 2009. години, и у 2010. години најчешће жалбе потрошача односиле су се на техничке уређаје, пре свега на машине за прање веша, рачунаре, мобилне телефоне, телевизоре, затим долазе услуге, на првом месту услуге мобилних оператера, финансијске услуге, намештај, обућа, одећа и храна. Интересантно је напоменути да смо у 2010. години од укупног броја пријава квара на мобилним телефонима у 80 одсто случајева имали обавештење од сервиса да се ради о истом квару (влага у уређају), за које су криви потрошачи, и том приликом су потрошачи чак и губили гаранцију.

Шта очекујете од новог закона и које најважније новине он доноси?

Од новог закона не очекујем ништа спектакуларно, наравно прво и основно је да се закон примењује. То је увек најтежи део. То мора да се реши системски а не да се то препусти организацијама за заштиту потрошача. Организације позову трговца и реше проблем. Држава је та која доноси закон и стара се о његовој примени. Организације за заштиту потрошача су ту да путем информисања и саветовања потрошача помогну потрошачима у решавању њихових проблема.

Највећа новина закона је да сада терет доказивања није на потрошачу као до сада и да ће њихове организације моћи да подижу у име већег броја потрошача колективне тужбе. Наравно те ће моћи само организације које буди у евиденцији Министарства трговине и услуга које је надлежно за област заштите потрошача, а што подразумева да такве организације располажу одговарајућим кадровима у области заштите потрошача.

Шта саветујете потрошачима како да у овој години најлакше остваре своја права?

Потрошачима поручујем да буду веома обазриви приликом куповине неке робе или коришћења неке услуге. Ако су несигурни приликом куповине нека прво позову организацију и траже информацију коју им ми можемо дати и тако помоћи пре куповине, а не после. Обавезно да читају декларацију на производима, да од трговаца траже све податке везане за производ који купују јер су трговци дужни да то ураде по новом закону о заштити потрошача и да обавезно сачувају фискални рачун.

--------------------------------------------------------------

Чекају пријем код градоначелника годину дана

Како је ЦЕПС од Министарства трговине и услуга препознат као организација која може да одговори на питања и проблеме потрошача региона Београд, овим путем апелујемо и на град Београд да схвати значај постојања и рада наше организације. Помоћ нама је помоћ свим Београђанима. Каква је помоћ нама таква је и наша према потрошачима. Ако се толико залажете за побољшање положаја потрошача докажите то и на делу, а не само декларативно. Да ли је могуће да Београд брине о свима ван Београда, а да нема слуха за оно што се дешава у његовом дворишту? Да ли је могуће да градоначелник или неко из његовог кабинета не може да нас прими годину дана, пита председница ЦЕПС-а?