Среда, 17.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Нећемо мањински статус

Нећемо мањински статус
Илустрација: Новица Коцић

            Пратећи извештавање медија из Србије о последњим изборима у ЦГ био сам изненађен тиме колико предрасуда и наслеђених погрешних перцепција остаје кад су у питању Срби из Црне Горе и Српска листа као њихов представник. Користим ову прилику да бар неке од тих погрешних перцепција разјасним.

            Ми, најпре, нисмо национални Црногорци. Двоструки идентитет традиционалних Црногораца након последњег пописа из 2003, дефинитивно се распао. Део грађана Црне Горе изабрао је да напусти своје традиционално српско наслеђе и да следи такозвано дукљанско виђење идентитета. Међутим, нас 32 одсто је одлучило да сачува своје наслеђе и јасну свест о припадништву српском етничком корпусу. Стога смо се изјаснили као Срби. Ми смо Срби, припадници српске нације и не припадамо истој нацији којој припадају господин Брковић или Ђукановић.

            Друго, ми смо, разумљиво, били против независности Црне Горе. Међутим, данас је та независност реалност, за нас као и за све друге актере. Ми не тражимо промену граница, унутрашње територијално цепање ЦГ и слично. Наш програм нема везе с причама о "великој Србији". Црна Гора је наша држава у свој својој целовитости, јер српски народ је подједнако распоређен по свим њеним деловима.

            Наш програм није антиевропски. Управо обрнуто. Ми хоћемо стабилну, просперитетну Црну Гору, изграђену на консензусу и разумевању свих њених народа и грађана, Црну Гору у Европској унији. Штавише, ми схватамо да су европске интеграције и за српску нацију у целини не само могућност за укупни цивилизацијски напредак, већ и једина шанса за припадање истој политичкој и економској заједници. Ми се залажемо за културну, економску и просветну интеграцију српских простора као део укупног процеса регионалне и европске интеграције. Ми Србе видимо као радне, образоване, богате, мобилне, здраве људе за које територијалне границе немају суштински значај. Управо због тога покренули смо иницијативу за добијање двојног држављанства: петицију је до сада потписало чак 70 000 Срба из Црне Горе.

            Ми не дестабилизујемо ЦГ. То чине управо они који нас за то оптужују, а то је владајућа црногорска политичка елита. Црну Гору дестабилизује онај ко насилно покушава да мења етничку структуру становништва, ко Србима отворено поручује да их не признаје као нацију и покушава да их асимилује, онај ко хоће да нас као трећину становништва прогласи мањином, ко хоће да из устава избаци српски језик, којим по попису говори 64 процента становништва, а да званичним прогласи црногорски којим тврди да говори мање од десет одсто људи. Коначно, онај ко за химну усвоји текст усташког ратног злочинца Секуле Дрљевића којим директно вређа сваког Србина и којим гази универзалне цивилизацијске норме. Замислите да држава Немачка за текст химне усвоји неки Гебелсов текст! Тражимо да држава Црна Гора усвоји симболе које може прихватити огромна већина њеног становништва.

            Нама је познато како су разноразни црногорски функционери крчмили новац грађана Србије. Зато нам је изузетно значајно да променимо слику о "Црногорцима" који стално нешто траже и узимају новац. Ми заиста не тражимо новац од грађана Србије. Председник ЦГ, господин Вујановић, недавно је покушао да Србе у Црној Гори представи као мањину о чијем ће се положају они лако договорити са властима у Србији. Супротно гласовима који у Београду и даље говоре о некаквом мешању Србије у збивања у Црној Гори, како би се наводно помогли "просрпски елементи", морам да истакнем следеће: то не само да није тачно већ је истина обрнута. Управо смо ми поручили Вујановићу да о нашем положају нема шта да разговара са Београдом. Ми нисмо мањина чија је матица у Србији. Ми смо конститутивни народ у ЦГ који се бори и кад-тад ће се изборити да се то призна у уставу. Ми не угрожавамо друге, али ћемо се одлучно изборити за наше право на идентитет и конститутивност. Сваки њихов покушај да нас сведу на мањину значиће да су започели отворену дискриминацију и да им је циљ да нас етнички очисте.

            Оно што нам је пре свега потребно јесте морална и техничко-стручна помоћ. Црна Гора је мала држава којој иначе недостају кадрови и експерти за разне области. Још горе стање је кад је у питању деценијама дискриминисани и намерно потискивани српски народ у ЦГ. Свесни смо да нам највише недостаје експертиза, стручност за мноштво питања која нас се директно дотичу. Управо то је врста помоћи коју тражимо од свих припадника српског народа, како из Србије, тако и из других земаља. На пример, сада када креће озбиљна уставна прекомпозиција државе Црне Горе биће нам драгоцено знање стручњака за уставно право, или пак експерата из невладиних организација које су се годинама бавиле међуетничким односима и етничком дискриминацијом. Црна Гора је подручје на коме имају школски пример класичног етничког угњетавања.

            Коначно, за укупан српски народ важно је да се једном експлицитно покаже како умемо да бранимо своје интересе и своја права не само оружјем, већ пре свега памећу, радом и знањем.

Председник СНС и лидер Српске листе у Црној Гори

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.