Кратохвилова надмашила Овенса

Пуних 25 година и два месеца, или 9.211 дана Џеси Овенс је држао светски рекорд у скоку удаљ са 8,13 метара. Тај резултат једна од најблиставијих легенди, не само атлетике већ и светског спорта уопште, постигао је 25. маја 1935. године у Ен Ербору.

Занимљиво је да је тада Овенс извео само један скок, јер за више није имао времена. За мање од сата 21-годишњи Американац поставио је четири светска рекорда, поред овог у скоку удаљ, и на 100 и 220 јарди и на 220 јарди с препонама. Овенсов скок надмашио је тек 12. августа 1960. године Ралф Бостон, такође Американац, скоком од 8,21 метара.

До данас Овенс је и светски рекордер по дужини трајања светског рекорда, али само у мушкој конкуренцији. За петама му је земљак, Патрик Рајан, бацач кладива чијих је 57,77 метара био најбољи светски резултат 25 година, или 9.140 дана (од 17. августа 1913, до 27. августа 1938).

Међутим, овог лета, највероватније, Рајан, па и Овенс биће надмашени. Веома добре изгледе да преживе и ову годину имају светски рекорди у бацању диска и кладива постављени још у лето 1986. године. Поставили су их репрезентативци држава које су нестале са мапа – ДР Немачке и СССР. Јирген Шулт је са 74,08 метара поставио светски рекорд у бацању диска 6. јуна. Јуриј Седих 30. августа бацио кладиво 86,74 метара. Ни тај резултат још није надмашен и, мада је у спорту „све могуће”, сигурно неће бити надмашни ни ове сезоне.

Шулту се најближе, на 20 сантиметара (73,88) приближио Литванац Виргилијус Алекнна али пре десет година. Прошле године најбољи је био Естонац Герд Кантер тек са 71,45 метара, тек јер је 2006. бацио диск 73,38 метара. Очигледно, резултати 32. годишњег Естонца кренули су силазном путањом, а остали дискоболоси данашњице још нису никад пребацили границу од 70 метара.

Седих је последњи пут страховао за свој рекорд 3. јула 2007. када је Белорус Иван Цихан (познатији као Иван Тихон) бацио кладиво само сантиметар мање од њега. Од тада до 2008. Тихон је постизао слабије резултате, а онда је ухваћен у допингу и последње две године није се такмичио. Уједно забрањено му је учешће на Олимпијским играма у Лондону 2012. па пошто већ има 35 година вероватно више није претња Седиху. Прошле године најбољи резултат имао је Јапанац Коџи Мурофуши са „само” 80,99 м...

Маја прошле године 20-годишњицу прославио је трећи најстарији актуелни светски рекорд у мушкој конкуренцији – 23, 12 метара Американца Рендија Барнса у бацању кугле (постигнут 1990), а ове по свему судећи 20-годишњицу може да прослави Мајк Пауел, који је светски рекорд у скоку удаљ поставио 30. августа 1991, али у овој дисциплини он има само „бронзу” за дуговечност – иза већ поменутих 8,13 м Џесија Овенса и 8,90 м Боба Бимона, рекорда који је трајао 22 године и 10 месеци (8.351 дан). А срушио га је баш Пауел...

Две деценије трајања наредне 2012. могли би да напуне светски рекорди Кубанца Хавијера Стомајора (скок увис – 2,45 м) и Американца Кевина Јанга (400 м препоне – 46,78).

Дуговечни светски рекорди дуговечнији су у женској конкуренцији. Рекорди репрезентативке Демократске Републике Немачке Марите Кох на 400 м (47,60) и штафета 4 х 400 метара ове земље (41,37) летос су надмашили старост Овенсовог рекорда, пошто су постигнути 1985. године, али апсолутни рекордер, рачунајући атлетичаре и атлетичарке, по трајању светског рекорда је Јармила Кратохвилова.

Репрезентативка Чехословачке 26. јула 1983. претрчала је 800 метара за 1:53,28 минута и то ни једна атлетичарка већ 27 година и готово шест месеци није успела да надмаши. А када ће, не зна се.

Прошле сезоне најбољи резултат имала је Алисија Џонсон (САД) са 1:57,34, а четири секунде предности на овој дистанци је огроман заостатак. Кратохвиловој би главе могла да дође само Кенијка Памела Џелимо. Олимпијска шампионка из Пекинга претрчала је 800 м у Цириху 2008. године за 1:54, 01 и то је трећи резултат свих времена. Бржа од ње, поред Кратохвилове, била је још само Надежда Олизаренко (СССР) са 1:53.43 1980. године. Њен рекорд срушила је Кратохвилова, а остале са листе најбржих свих времена у овој дисциплини одавно су престале да се такмиче, многе и пре Кратохвилове.

Међутим, Џелимо је 2009. повредила ахилову тетиву и на Светском првенству у Берлину недовољно спремна одустала у полуфиналу, а прошле сезоне вратила се прилично незапажено са слабих 2:01,52. Али, не сме се заборавити да је Џелимо практично на почетку каријере (рођена 5. децембра 1989) и зато она представља најбољу шансу данашње атлетике да надмаши најстарији светски рекорд свих времена.

СУТРА: Незаборавна лета '68. и '88.

Најстарији важећи рекорди (жене)

1. Јармила Кратохвилова (ЧССР)                800 м               1:53,28   26. јул 1983.

2. Марита Кох (ДР Немачка)                        400 м               47,60    6. окт. 1985.

3. ДР Немачка                                                4 х 100 м         41,37     6. окт. 1985.

4. Наталија Лисовска (СССР)                      кугла               22,63 м  7. јун 1987.

5. Стефка Костадинова (Бугарска)               вис                  2,09 м   30. август 1987.

6. Галина Чистајкова (СССР)                      даљ                 7,62 м   11. јун1988.

7. Габријеле Рајнш (ДР Немачка)                 диск                76,80 м  9. јул 1988.

8. Флоранс Грифит-Џојнер (САД)              100 м               10,49    16. јул 1988.

9. Јорданка Донкова (Бугарска)                    100 м преп.    12,21     20. август 1988.

10. Џеки Џојнер-Керси (САД)                     седмобој         7.291     16. септ. 1988.

11. Флоранс Грифит-Џојнер (САД)            200 м               21,34     29. септ. 1988.

12. СССР                                                        4 х 400 м         3:15,17 1. окт. 1988.

Најстарији важећи рекорди (мушкарци)

1. Јирген Шулт (ДР Немачка)                       диск                74,08 м 6. јун 1986.

2. Јуриј Седих (СССР)                                  кладиво          86,74 м 30. август 1986

3. Ренди Барнс (САД)                                   кугла               23,12 м 20. мај 1990.

4. Мајк Пауел (САД)                                     даљ                 8,95 м   30. август 1991.

5. Хавијер Сотомајор (Куба)                        вис                  2,45 м  27. јул 1992.

6. Кевин Јанг (САД)                                                 400 м пр.        46,78    6. август 1992.

7. САД                                                            4 х 400 м         2:54,29 22. август 1993.

8. Сергеј Бубка (Украјина)                            мотка              6,14 м  31. јул 1994.

9. Џонатан Едвардс (В. Британија)              троскок           18,29 м  7. август 1995.

10. Јан Железни (Чешка)                               копље             98,48 м  25. мај 1996.