Година лечења кризних рана

Дарко Голубовић има 28 година, власник је мале приватне фирме „Консултуј ме” и није баш неки оптимиста када је о условима за пословање у 2011. години реч. Каже да зна да нам сигурно неће бити горе, али исто тако не верује да је најгоре иза нас. Излазак из кризе је, објашњава, као опоравак од тешке саобраћајне несреће. То је за предузећа која су преживела цунами финансијских непогода тежак и болан процес и можда боли више него да нису преживели, објашњава Голубовић свој став. Не верује у оптимистичне прогнозе државних званичника. Признаје да нема тих пара у које би ових дана смео да се опклади да ће инфлација до краја године заиста бити нижа од шест одсто.

– Акојесудитипремаискуствуизпретходнихгодина смео бихдасекладимда ћемо на крају године чути јакодоброоправдањезагрешкеупроценираста цена – каже Голубовић и признаје да му смета што се држава бави само макроекономском стабилношћу.

Време је да се већ једном позабавимо микроекономијом, додаје. Преведено са економског речника то значи да би држава, уместо посматрања бројки, више пажње требало да посвети малим и средњим предузећима. Јер у разговору с директорима таквих фирми, Голубовић је стекао утисак је да у 2011. години имају само једну жељу – да преживе.

– Највећипроблемје што не могу да наплате своја потраживања, односно да добију новац којисупоштенозарадили. Џабасу радили, фактурисали робу, платилипорезиприказалиприходе, кадасутра немају од чегадакупехлеб. Зарјенормалнода штовишерадите, улазитеусвевећипроблем? И да сте у дебелом минусу јер сте држави платили порез – пита се Голубовић.

Приватно, не верује да долази време када ће моћи мало да попусти каиш. Напротив, мисли да су у политици сталног попуштања каиша наши основни привредни проблеми. Замера економским министрима што су за све ове године пропустили да кажу да ћемо живети боље онда кад почнемо више да радимо.

– Подгревала се политика потрошње, нису нам рекли да ћесе ценити рад и да ће они који више раде, више и имати. Живети лепо, значи и зарађивати лепо. А зарађивати лепо, значи радити напорно и тешко. Е, то нам нису рекли и омогућили – љут је Голубовић.

Каже да ни његови другови нису оптимисти. Питају се да ли ће икада имати прилику да имају свој стан, своја кола и свој посао.

Ни Мирослава Здравковића, нити као економисту, нити као оца двоје деце, не хвата никаква еуфорија. „Ако ће ми плата бити иста а инфлација већа, нема говора да деци могу да кажем да ћемо живети боље”, искрен је Здравковић.

За разлику од државних званичника, он не сматра да ће догодине економски раст бити већи од три одсто. Очекује и да ће број запослених и наредне године падати (три до четири одсто), као и да ће курс и цене бити у порасту. Страхује да би лоша пољопривредна година поново могла да смањи вредност извоза и додатно повећа домаће цене.

Рецесија у ЕУ можда би могла да смањи и укупну тражњу за нашим извозом, оцењује. Банкарска криза у окружењу (Чешка, Мађарска, Хрватска...) евентуално би се могла да се прелије у Србију кроз раст каматних стопа и одлив капитала, песимистичан је Здравковић.

Процењујући кретања у 2011. години и Здравковић, као и Иван Николић, сарадник Економског института, мисле да ће један евро до краја године вредети од 110 до 113 динара. Извоз ће, према њиховој оцени, порасти за 8 до 10 одсто. Њихов колега Горан Николић је оптимистичнији, па тако верује да ће извоз догодине бити већи за чак 16 процената.

Милош Милошевић, председник општине Шабац, за разлику од претходних саговорника, убеђен је да ће нам ове године бити боље него лане. Разговарајући с привредницима из своје општине чуо је да су закључили неке важне послове који ће им обезбедити пуну запосленост у 2011. години.

– Ако се број оних који раде повећава, сигуран сам да не можемо живети лошије. Такође, ове године су и трансфери локалним самоуправама, односно новац који општине добијају из буџета, повећани за 25 одсто. То значи да ћемо много више моћи да улажемо у путну инфраструктуру, обнову школа, водоснабдевање... Све ће то побољшати квалитет живота – каже Милошевић.

Немања Попов, директор „Центропроизвода”, каже да је опрезни оптимиста. Верује да је пред нама стабилна година, а поверење му уливају аранжман који држава има с Међународним монетарним фондом, као и намера владе да прода „Телеком”.

– Чињеница је да ће инфлација бити већа и да ће динар слабити, али то за нас неће бити изненађење. Хоћу да кажем да ће услови за пословање бити предвидиви и релативно стабилни. Најгоре је иза нас, привреда ће кренути полако напред. Међутим, неликвидност је и даље велики проблем. Добро је што је држава у том смислу активна, али није продуктивно помагати она предузећа која немају економску перспективу – каже Попов.

А Миладин Ковачевић, сарадник „Макроекономских анализа и трендова”, на питање да ли ће нам бити боље одговара да то зависи од тога шта под тим боље подразумевамо. Ако су то веће плате и пензије онда нам ни догодине неће бити значајно боље. Али ако је реч о наставку реформи, онда ће нам можда бити боље на дужи рок. И то само уколико власт смогне снаге да то учини у предизборној години.

А. Николић