Топчидерски парк

Топчидерски парк је важан део националне, политичке и културне историје Београда и српског народа уопште. Данашње име добио је још у 16. веку, по такозваној топчијској долини, месту на коме су Турци изливали топове. Иначе, овај парк је један од најстаријих у Београду и простире се на површини од 13 хектара. Од центра града (Теразија) удаљен је само пет километара. Под зеленилом је око 10 хектара и представља идеално место за одмор и рекреацију.

Уређење парка почело је у првој половини 19. века, благодарећи кнезу Милошу Обреновићу, који је ту подигао конак да би био близу Београда, а ипак ван домашаја турских топова. Пре кнеза Милоша у Топчидеру се налазила двоспратна зграда са рибњаком испред ње. Ту је турски паша долазио на "теферич".

Изградњу Топчидера Милош Обреновић је почео 1831. године подизањем конака, по пројекту првог архитекте обновљене Србије Хаџи Николе Живковића. Конак је завршен 1834. године. Милош је повремено боравио у њему, а од 1859. стално се ту настанио. Ту је и умро 1860. године.

Данас се у том објекту налази Музеј Првог и Другог српског устанка. Поред конака, кнез Милош је подигао и цркву познату под именом Топчидерска црква, која је посвећена светим апостолима Петру и Павлу. Грађена је у исто време када и конак и служила је као дворска капела. Од 1858. у свештеничком дому било је и седиште митрополита. По изгледу подсећа на манастир у Враћевшници, у чијој непосредној близини је рођен кнез Милош.

У парку испред конака налази се и обелиск из 1859. године, који је кнез Милош подигао у спомен свог другог доласка на власт. Аутор овог обелиска је Франц Лоран. Ту се налазе и многобројни споменици од којих су најважнији "Жетелица" и споменик Арчибалду Рајсу, великом пријатељу српског народа.

Поред конака, на месту где је била кречана за његову градњу, засађен је платан купљен у Бечу, који је данас заштићен као природна реткост. Висок је 44 метра са крошњом пречника више од 50 метара, а хлад који прави заузима површину од 1.400 метара квадратних. Испред платана је био постављен камен "бињекташ" са којег се кнез Милош пео на коња.

Топчидерски простор је имао и неколико чесама од којих је најпознатија Топчидерска чесма.

Пут од Београда до Топчидера, са обе стране, пратила је алеја багремова. Године 1894. прорадила је и трамвајска линија Теразије–Топчидер, тако да се до овог омиљеног парка Београђана могло врло лако стићи.