За Србију сам чуо гледајући Ђоковића

Бразилац Евандро Гебел је дошао у Црвену звезду с намером да постане Евандрао (велики Евандро) а иако је у њој тек месец и по врло добро зна који је пут до тога – да се победи Партизан и освоји титула. За то ће му бити потребна добра форма, какву је имао 2005. кад је с Атлетико Паранаензеом играо у Купу Либертадорес, јер и сам признаје да после тога није био на тако високом нивоу. Звезди треба неко ко уме да „размишља с лоптом”, а у њој се надају да Евандро може да докаже да није случајно наступао за младу селекцију Бразила. Довољно је и искусан и млад, јер иза њега је осам професионалних сезона, свих осам у Бразилу, а има 24 године.

– Срећан сам што сам у Црвеној звезди. Дошао сам захваљујући мом агенту, бившем голману Жељку Тадићу и његовом пријатељу Бобану Петковићу, брату Дејана Петковића Рамба који је велика звезда у Бразилу. Жељко је у Србији играо заједно с Дејаном (нишки Раднички – прим. аут), а сада живи у Бразилу. Жељко и Бобан су ми испричали много лепих ствари и о Србији и о Звезди, да су људи пријатни, отворени, да је храна добра. У новембру сам провео и два дана с Дејаном у Рио де Жанеиру. Знам да је играо у Црвеној звезди. Овај клуб доживљавам као своју животну шансу, јер Звезда је познато име у Европи и на њу мотре многи агенти из Немачке, Италије, Шпаније, Енглеске... Али, први циљ су ми добре игре у Звезди с којом сам склопио уговор на 3,5 године – каже Евандро за „Политику”.

Први дан у Београду провео је с Бобаном Петковићем који га је, како каже, „упознао с градом, са центром, местима за шопинг...”. Већ сутрадан био је у „Београдској арени” на финалу Дејвис купа Србија – Француска, пошто је љубитељ тениса.

– Тренутно живим у стану Жељка Тадића, али кад у фебруару дође моја супруга Хоберта, одабраћемо неки стан. Срећна је што ће опет доћи у Европу, јер пре но што смо се упознали, живела је шест месеци у Лондону. Обоје до скора такорећи ништа нисмо знали о Србији за коју сам чуо гледајући Новака Ђоковића, пошто волим да играм тенис. И стално, кад бих гледао тенис, могао сам да чујем Новак Ђоковић-Србија, Новак Ђоковић-Србија... Знам и да имате одличне и кошаркаше и одбојкаше, да неки кошаркаши играју у НБА, али сад не бих могао да наведем неко посебно име. Што се тиче фудбала, знам да је Југославија дала много великих играча. За мене је најпознатији Дејан Петковић против кога сам играо много пута. Последњих десетак година он је један од најбољих фудбалера у Бразилу. Његови голови су јединствени. Рецимо, 2009. године, кад се мој Атлетико Минеиро борио с Фламенгом за титулу, Дејан нам је већ у 10. минуту дао гол из корнера и ми смо изгубили шансе а Фламенго је постао првак (Атлетико – Фламенго 1:3, 8.11.2009, 63.000 глед, Евандро ушао у игру у другом полувремену – прим.аут).

Идол му је Роналдињо Гаучо против кога никада није игра, а имао је, како каже, част да игра с неким асовима…

– Играо сам са Денилсоном, Едмилсоном, против Роналда, Адријана, Дејана Петковића, Алекса Минеира, Ромарија...Најлепши тренуци у каријери до сада су ми учешће у Купу Либертадорес 2005, када сам био и стрелац против Сантоса. Те године сам био у доброј форми.

Први коме се јавио кад је стигао у Београд био је Партизанов фудбалер Клео, некадашњи Звездин играч с којим се спријатељио док су пре шест година били у Атлетико Паранаензеу.

– Са Клеом сам провео сезону у Атлетику. Нисмо били конкуренција јер он је центарфор, а ја играм више у средини. Постали смо пријатељи. Позвао сам га чим сам стигао у Београд. Рекао ми је да је Звезда велики клуб и добра шанса да се напредује. Сигурно ћемо се дружити у Београду, док не оде из Партизана. Он је посебна, дивна особа. Имам срећу да су у Звезди Каду и Савио од којих сам научио неке српске речи. Знам да кажем хвала, добро јутро, дајте ми воду и кока-колу, добар дан... Тек сам почео да учим о српским обичајима. Свиђа ми се храна. Волим, рецимо, чорбе.

Фудбал је почео да игра највише захваљујући оцу. Мада смо навикли да чујемо да Бразилци имају више браћа и сестара, он има једног брата, али то и не чуди толико кад је у питању град Блуменау, у јужној бразилској држави Санта Катарина, чији многи житељи имају немачко порекло (град су основали Немци пре 150 година). Тако Евандро има и немачки пасош.

– Ми смо врло мала породица за бразилске прилике. Имам само брата Леандра (28) и он не игра фудбал. Мајка живи у Блуменауу, а откако се развела с оцем он није у том граду. Као и свако у Бразилу заволео сам фудбал од малих ногу, а поврх тога отац Осмаил је био професионални фудбалер. Играо је у Мексику и у турском Газијентепу две године, а претходно у неколико бразилских клубова.

Није имао прилику да новог тренера „црвено-белих” Роберта Просинечког гледа као фудбалера, али је сазнао да је био ас.

– Чим сам дошао у Београд гледао сам један Звездин меч. Бобан Петковић ми је тада објаснио да је Просинечки много велико име и Звезде и европског фудбала.

Евандро зна како се улази у срца Звездиних навијача...

– Жељко Тадић ми је први испричао о ривалству Звезде и Партизана. Рекао ми је да је то више од игре, да у граду влада право лудило око дербија и да је то супарништво веће од било којег у Бразилу.

Зар веће од Фламенго – Васко или Сантос – Сао Паоло?

– Да, тако ми је рекао, али ми је тешко то да замислим. Једва чекам дерби. Желим да постанем идол Звездиних навијача и знам да је то могуће само ако допринесем победи против Партизана.

Александар Милетић

-----------------------------------------------------------

ЛИЧНА КАРТА

Име и презиме: Евандро Гебел

Датум рођења: 23.8.1986.

Место рођења: Блуменау (300.000 ст)

Висина:179 цм

Клубови: Атлетико Паранаензе 2000-2002 јуниори, Атлетико Паранаензе 2003-2010, позајмице – Гојас, Палмеирас 2008, Атлетико Минеиро 2009/10, Гојас 2010, Ц. звезда 2011 –

Репрезентација: Бразил, млада – 14 мечева, 4 гола

-----------------------------------------------------------

И Тијаго Сплитер је из Блуменауа

Један од најбољих бразилских кошаркаша, Тијаго Сплитер (Сан Антонио Спарс), рођен је у Блуменауу из којег је и Евандро Гебел. Иначе, овај град је дао мало врхунских спортиста.