Знање једина дискриминација

Стигли су међу првима, када смо као светске парије били проказани и на лошем гласу. Док су велики размишљали да ли да уложе новац у Србију, један од највећих, цементни конгломерат Холцим додао је на својој мапи у швајцарској централи још једну земљу на списак више од 70 у којима се налазе њихове цементаре. Куповином погона у Новом Поповцу крај Параћина кренуо је да ствара неке нове навике у пословању и односима са локалном заједницом.

Директор Густаво Наваро је Аргентинац, у Србији je непуне четири године, а у саму корпорацију са више од 60 хиљада запослених у свету ступио је пре само пет година кроз Холцим-Украјина као генерални менаџер. Већ после годину и по дана стигао у Србију.

Чуо је да је Холцим заузео позицију у Србији јер су водећи људи компаније били далековиди и осетили способности наше земље. Каже да су га у почетку порези потпуно збунили јер је било мноштво неефикасних што је сада исправљено увођењем пореза на додату вредност. Колеге из мултинационалних компанија у другим браншама признају да су промене велике и брзе а Србија се нагло приближила пословању тржишне економије у Европи. Оно што недостаје, поред интернет и телефонских веза, јесу модерна бизнис окружења у функционалним пословним центрима где велике компаније неће имати било каквих ограничења у смислу простора, расположивих телекомуникацијских веза или проблеме функционалне природе. Администрација није боља, али ни лошија него у Аргентини или Италији и Шпанији, али сада су бирократске запреке далеко мање него у поменутим земљама.

Многе младе стручњаке код нас интересује вредновање, одабир и напредовање запослених у систему какав је Холцим. То су стандарди које примењује читава компанија Холцим-Свет. "Систем вредновања запослених" оцењује послове запослених по комплексности, од најстандарднијих до најзахтевнијих по критеријумима, као што су знање, сложеност и одговорност.

– Састајемо се са одређеним консултантима по нивоима где вреднујемо сваку позицију појединачно, не по особи – индивидуи већ по ономе шта ради и какве резултате постиже. Кроз анализе, процене и разматрања ефикасности о остваривању зацртаних планова долази се до вредновања самих позиција, почевши од топ менаџмента. То су параметри за све Холцим компаније у свету. Разлика у примањима домаћег или страног стручњака постоји у пакету који обухвата за странца цену становања, школовања деце, одласка у домовину. Истоветне пакете имају и стручњаци из Србије када одлазе у неку страну земљу са породицама. Сјајни млади инжењери из Србије управо одлазе у Мексико и Словачку са породицама под истоветним условима као стручњак, рецимо, из Швајцарске или Немачке. Знање је једина дискриминација, ако тако може да се каже. Врло стриктно (најмање једном годишње) анализирају се резултати рада сваког запосленог и тако се обављају померања навише, али и наниже. Неки зацртани циљеви су мерљиви нумерички, а неки нису, али сваки супервизор потписује пројектовани план који је ушао у међународни Холцимов систем планирања па је врло лако проверљив и од њега и зависе промоције и награде. Мало је било ванредних промоција, али су могуће за изузетне таленте – рекао је овај стручњак.

Каже да се добра имплементација у локалну заједницу види и по дану "отворених врата" у Поповцу када се директори друже са запосленима. Улагања су огромна, али су битна за људе који живе и раде са њима. Од новог водовода, преко комплетно опремљене нове болнице, компјутерских одељења и електронске табле у свим школама региона, као и бесплатног учења страних језик, уз најмодерније системе за заштиту човекове средине и природних ресурса; то је оно зашто људи цене Холцим, јер је донео прогрес читавом региону. Сваке године се утроши милион и по евра на образовање и нова знања запослених.