Предузетништво је и женског рода
Транзиција је имала велики утицај на жене. Некима је донела нове могућности и шансе које су оне искористиле успешно почињући властити бизнис. Међутим, многе су изгубиле посао услед приватизационих трансформација, инфлације, реструктурисања и неликвидности – ако се томе дода и редукција дечје заштите онда је јасно зашто су многе жене бачене на дно социјалне хијерархије. Све ово запажа проф. др Радмила Грозданић, стручњак за предузетништво.
– Жене треба охрабрити да се баве бизнисом – каже наша саговорница, напомињући да истраживања у свету јасно показују да се људи не деле на мање или више паметан или бизнису склон пол. Међутим, у Србији нема евиденције о женском предузетништву. Према неформалним подацима, овде се жене углавном запошљавају у породичним фирмама, као супруге или ћерке. (Од 240.000 регистрованих предузетничких радњи 60 одсто се сматрају породичним бизнисом.)
Радмила Грозданић нарочито истиче да је неопходна озбиљна државна иницијатива за помоћ женском предузетништву. Поготово што су жене неравноправне при запошљавању у приватном сектору, где послодавци не желе да примају труднице, а и плате су им ниже за исти посао него мушкарцима.
Неке од примера државне помоћи женском предузетништву можемо видети у Америци и Италији где држава помаже "женским инкубаторима". У Америци су широко распрострањени кухиња-инкубатори: то су пословне заједнице у којима се пружа подршка микро женским фирмама у области прављења хране за особе са специјалним потребама. Обавља се обука у посебном простору, налазе се клијенти и утврђују стандарди за квалитет хране. Али се кухиња-инкубатори баве и приређивањем коктела, хране за свадбе и сахране. Када се организују тендери за неку од ових услуга, локална власт преузима обавезу да протежира понуду женског инкубатора.
У Италији постоји читава мрежа женских инкубатора под називом Инпреседона, наводи Радмила Грозданић још један позитиван пример. У тим инкубаторима су активне жене вишег образовања; архитекте, пројектанти, дизајнери који се баве грађевинским наслеђем, културом живљења, ентеријерима. И овде локална власт преферира услуге стручњака из женског инкубатора.
Будућност женског бизниса у Србији наша саговорница види, пре свега, у неколико области: књиговодство и ревизија, које ће бити све траженије због усклађивања домаћих прописа са ЕУ а у овој области жене су већ убедљиво доминантне. Затим, област неге и лепоте, али и традиционална брига о старима – геронтологија. Приметно је женско освајање подручја некретнина и обраде података – прикупљање и класификовање статистичких података из разних области привреде и масовне потрошње. Посао прављења базе података углавном се обавља од куће.Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
