Субота, 03.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Мирис пољске траве

Београд постаје све скупље и опасније место за живот. Зашто смо се онда чудили групи пензионера који су одбили државну евакуацију из Туниса? Систем власти се у Србији још некако држи, али њени житељи полако губе најважније ослонце свог достојанства. Немају са чим да изађу пред децу, нити могу да објасне о чему се овде ради. Многи су изгубили сваку наду овог тмурног јануара, држи их само званични оптимизам, који се лако да превести у дуговечну народну мудрост: „Не липши магарче до зелене траве!”

Слутим да свака мастиљара у власти свој опстанак чува трагањем за новим облицима оглобљивања народа. Па кад га нађе, онда може да накриви капу и ужива у својој луцидности. На пример, денунцирање возача-пијанаца. Ништа ако се изум шишања оваца касније покаже недопустиво тупавим. Још је и непримењив. Јер, рецимо, није у складу са законом који је ионако неуставан.

Чудо једно како српска сиротиња подноси поскупљења живота у бакалницама и његову безвредност на улицама. То су два апсурдна екстрема исте стварности. Скрушени поданик неће поднети само дивљачка оргијања монопoлистичких цена него још кроткије саслушати несувисла објашњења зашто је то тако. Испред живота иду веселе поскочице о томе како крупним корацима идемо према унији, и да је Косово ближе Србији него икад.

Пре неколико дана поново је неко пребио недужног возача ГСП-а. У киоску код Ботаничке баште, младић је буквално спаљен. На суђењу групи која се сумњичи за убиство Бриса Татона сви су невини. Тако бар тврде одбрана и родитељи „тих дивних момака” који месецима наводно бадава чаме у затвору.

Може бити да Татона није убио нико, па ако српско правосуђе не изађе на крај са тим ужасним линчом, ако су ови стварно недужни а полиција не похвата убице са српског дивљег истока, онда нам гледај чуда. Насиље ће, (још једном) добити своју прећутну легитимност, линч обичајно право у модерној Србији, а разарање Београда и даље, у недоглед, доказ родољубља и патриотске зрелости.

Дачића су многи већ хвалили као паметног политичара, и још бољег полицајца. Ивица је већ пуне три године миљеник председника Тадића, а сада одједном сумња да демократе и напредњаци већ праве двопартијску Србију. А такав распоред снага је тешка инфекција за слабашне странке. Још ако неким чудом (а у политици тога нема) две најјаче партије крену у братски загрљај помирења, заборава и поделе власти, онда би Ивица морао све из почетка. Српска политика ионако не мари за кумове и пријатеље.

Али, вратимо се Дачићу полицајцу, човеку који је ипак задужен да одржава ред и мир у Србији. Министар полиције радо позира са успешним полицајцима, а таквих заиста има доста. Изгледа, ипак, да је српска полиција у резигнираној дефанзиви. Реагује углавном постфестум, јури лопове уместо да их спречи, трага за разбојницима уместо да их има под шаком.

На стратешком нивоу Дачићева полиција је у тешком нескладу са српским правосуђем. Сувише је лоших примера у којима су реформисане судије упропастиле добар полицијски рад. Сваки успешни разбојник има доброг консилијера и пара да плати аконтацију. Или се претвори у успешног сведока-сарадника. Зато злочин и казна у српској стварности давно припадају сфери недоказаног апсурда: овде се и слобода и оптимизам могу купити.

Лепа фикција власти да ће једнога дана све бити боље, и да смо сви задужени да то уверење ширимо међу ближњима, све док не захвати народне масе – пада пред неумољивом јануарском депресијом. Аутор ових редова иначе није природно склон песимизму, напротив. Али, угледни психолог рече јавно како је српска верзија песимизма и депресије рационални приступ стварности.

Не можемо, наравно, за наш грађански очај оптуживати само власт. Има подручја где је она недужна, можда због тога јер не зна о чему је реч. Ту је и дугачка рука глобалне кризе, коју ће сваки државни чиновник радо узети за оправдање своје немоћи.

Рекао бих да нам и први министар, а и његови потчињени говоре у ребусима и стереотипима. Премијер Цветковић се још није усудио да изађе пред народ и каже нам бар једну ствар: ако нема план како изаћи из свега овога, бар да изнесе шта о томе мисли. Како, на пример, југ Србије да преживи епидемију тешке беде, у којој одрастају (ако одрасту) неухрањена, лоше одевена и полусмрзнута деца.

Министарка правде нема добар одговор о корупцији у правосуђу, њени се јавни иступи своде на утопијску идеју о правди и праведности. Влада нема програм у коме би се бавила прехрањивањем гладне Србије, могуће је да тако нешто није лако саставити у предизборној години. А ни иначе. Буџет је пун рупа, а у државној каси дува промаја. Опасно је изаћи на улицу, или се наћи било где. Тако је круг затворен, а долази нам и мај. Са њим и зелена трава, слатки спокој на ливади за наивног, дугоухог поданика.

Коментари17
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.