Може ли „Јабука” без Стива Џобса

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Ако је свака акција у коју сте уложили своје паре на крају прошле године вредела 60 одсто више него на почетку, није вам свеједно кад човек најзаслужнији зато што сте постали богатији саопшти да одлази на боловање са кога се, како се страхује, можда неће вратити.

Да ли ће „Епл“ („јабука“) моћи да настави досадашњим темпом без свог оснивача и своје главне покретачке снаге, већ легендарног Стива Џобса? На вест о новом боловању, трећем у последње три године, вредност акција „Јабуке“ је нешто опала, али не драматично. Да ли ће оно што имају инвеститори, појединачни и институционални, почети да продају док још вреди колико вреди, тек ће се видети, али нервоза је велика.

Шок због новог одласка Џобса на неодређено време ублажен је саопштавањем резултата пословања за завршни квартал прошле године, у коме је „Епл“ евидентирао 26,7 милијарди долара прихода, чак за 70 одсто више него за исти период 2009. Уз чист профит од шест милијарди.

„Јабука“ је тиме, по берзанској вредности која је достигла 300 милијарди, постала трећа по величини компанија на свету, претекавши у свом еснафу и „Мајкрософт“ и ИБМ.

Кључну заслугу за то имао је управо Стив Џобс. Добро је позната прича о томе како је „Епл“, са ортаком Стивом Вознијаком, крајем седамдесетих направио у својој гаражи у Калифорнији, из које је потекао и први комерцијални компјутер, како је потом кренуо другим путем од оног ИБМ-а и „Мајкрософта“, како су га акционари почетком деведесетих сменили и избацили из фирме, у коју га враћају 1997, када је дошла на саму ивицу банкрота.

Џобс ју је спасао, и са неколико производа који су сваки за себе били револуционарни и поставили нове, још ненадмашене стандарде дизајна и лакоће руковања, променио неколико индустрија. Са „ајподом“ начин слушања и дистрибуције музике, са „ајфоном“ подигао рампу у категорији „мобилних телефона“ коју још ниједан конкурент није прескочио, са „ајпедом“ увео сасвим нову категорију личних рачунара од којих се, између осталог, очекује и да спасу новинску индустрију.

Није зато чудно што његово ново боловање изазива стрепње и суморне прогнозе. Педесетпетогодишњи Џобс је свој професионални успон платио тешко нарушеним здрављем. Прво је, 2004, добио једну ретку врсту тумора на панкреасу, који је хируршки уклоњен. Кад се прошле године вратио са шестомесечног боловања, откривено је да му је 2009. извршена трансплантација јетре. На његовим недавним појављивањима у јавности било је приметно да је много ослабио, па се спекулише да су настале компликације или са тумором или са јетром.

Саопштавајући да одлази на боловање, Џобс је поручио да ће се вратити чим буде могао и замолио за поштовање његове приватности. Али то је отворило деликатно питање – има ли лидер тако велике компаније од чијег просперитета зависи просперитет толико много људи право на ту врсту приватности.

Америчии прописи за јавне корпорације („јавне“ су све оне које се котирају на берзи) налажу да се објављују све информације које могу да утичу на пословање и билансе, односно на вредност акција, што подразумева и све персоналне промене. Али нигде се прецизно не каже да се то односи и на здравље менаџера.

Амерички медији већ недељу дана распредају да ли „Епл“ може да остане оно што је постао без Џобса за кормилом. Одговор је засад неодређен: његова лична харизма, менаџерска визија и креативна енергија свакако су ненадокнадиве, али се са друге стране констатује да је он створио јединствену корпоративну културу и да је у фирму довео много способних људи без којих не би био у стању да реализује све своје идеје.

Непосредно ће га замењивати досадашњи извршни директор Тим Кук, коме је управни одбор „Епла“ прошле године доделио скоро 60 милиона долара за учинак у 2010. Стив Џобс иначе, од повратка у „Епл“ 1997, има годишњу плату од само једног долара. Процењује се, међутим, да вредност његових акција у компанији коју води износи 6,1 милијарду.

„Епл“ је свакако на колосеку на којем садашњом брзином неко време може да иде и без Џобса у улози машиновође. За ову годину су већ најављене премијере новог „ајпода“, друге инкарнације „ајпеда“, „ајфона 5” и „лава“, новог оперативног система за „мекинтош“ компјутере.

Џобс је свакако био тај који је константно свим запосленима упумпавао адреналин, остаје да се само нагађа да ли ће тог адреналина бити довољно и без њега.

Милан Мишић