Мода се купује, личност је стил

Да ли читате декларације на производима?

Када је храна у питању заиста читам декларацију.Не само због рокова трајања.

Узнемирава ме писмо које Интернетом кружи у Србији о незаконитој појави производа са назнаком пирамиде „кодекс алиментаријус” на нашем тржишту. Волела бих када би новинари доказали да је то нетачна тврдња.

Наиме, према том писму „кодекс алиментаријус” садржи обавезујуће одредбе о коришћењу вештачког говеђег хормона раста и антибиотика у свим врстама меса намењених људској исхрани, што ће имати несагледиве последице по здравље садашњих и будућих генерација. Све врсте прехрамбених намирница се по одредбама „кодекса алиментаријуса” морају зрачити да би дуже трајале, а не постоје безбедне дозе зрачења за људско здравље. У пољопривредној производњи „кодекс алиментаријус” обавезује употребу једино генетски модификованог семена, а од 12 забрањених хербицида као најопаснијих хемијских средстава за заштиту пољопривредних производа, он на листу дозвољених једињења враћа, наводно, седам, као што су дидити, линдан, малатион и друге отрове. Званичне препоруке „кодекс алиментаријуса” смањиле су минималне количине хранљивих материја у људској исхрани, тако да ће се у земљама које га прихвате, витамини, лековите траве (чајеви), корисни минерали бити забрањени у слободној продаји. Оно што је, међутим, важно, одредбе „кодекса алиментаријуса” у супротности са Ротердамском и Копенхашком конвенцијом, чија је Србија потписница и које имају већу снагу од било ког закона. Дакле, било какво мењање или ,,усклађивање” закона да би се „кодекс алиментаријус” почео примењивати у Србији је неприхватљиво док је Србија потписник наведених конвенција. То је охрабрујућа вест.

Коректна услуга у банци, ресторану, супермаркету је…

Она услуга учињена са осмехом! Наравно, по могућности, не лажним осмехом!

Увозна или домаћа роба?

Та дилема је помало лажна! Домаћих производа готово да нема. Једино остаје пијаца, када је у питању прехрана. Дакле ту се још могу наћи домаћи производи.

Да ли купујете на снижењима?

Да, али у иностранству. И то ретко, када ми се отвори неко пре подне. На пример у Паризу. Обожавам бувљаке. Ту није реч о куповини , реч је о уживању. За класичан шопинг, скоро да немам времена. Тачније, презирем и ту реч и тај поступак. Шопинг је постао синоним за хистеричног конзумента. По правилу је то „ модерна” жена опседнута робним маркама али и квантитетом куповине. То је као нека психотерапија. Реч је о болести конзумеризма. Она нам је дефинитивно наметнута са Запада. Проузрокује вишак свачега, а мањак вредности. Пре свега мањак личног самопоштовања. Мисли се, што си више брендова налепио на себе да си вреднији и да ће те више поштовати, па и волети. Зато лепотицама саветујем да не зависе од брендиране гардеробе, већ да саме буду бренд! Једини бренд који поштујем је личност! Онда нема проблема са модом. Мода се купује, а лични стил се ствара, креира. Личност – то је стил!

Има ли правих снижења у Србији, попут оних у другим европским престоницама?

Наравно. Цене су до те мере релативизоване свуда па и код нас, пре свега кинеском јефтином понудом.

Колико на избор производа утиче дизајн и реклама?

То је , рекла бих, најважније. Превише је производа, па нам реклама заиста указује на неке. Питање је да ли су ти производи баш такви, каквим их престављају.

Да ли чешће користите картице или готов новац?

Картице ме опуштају. Избегавам готов новац у новчанику.

Хипермаркети или мање локалне продавнице?

Хипермаркет кад имам више времена. Локалне продавнице „освајам” у брзини.

Да ли су велики трговински ланци променили потрошачке навике код нас?

Сигурно.

Колико често идете у снабдевање у току месеца?

Једном месечно.

Шта подразумевате под квалитетним производом?

Састав, то је питање квалитета. Наравно унутар тога најважнија је реч природно! Дакле природни састав јесте квалитет. Мислим наравно, пре свега на намирнице и гардеробу.

Добре ципеле су…

Удобне. То је први услов . Други услов је наравно, дизајн.

Шта се обично може наћи у вашем фрижидеру?

Свеже поврће, свеже воће, кисело млеко....

Да ли сте као потрошач некада били оштећени?

Управо се осећам оштећеном, јер ми се покварила нова машина за прање веша. Истина, јефтина је била. То кварење је дакле, данак јефтиноћи.

Да ли Србија има закон о заштити потрошача?

Да, недавно је усвојен. Колико се сећам, реч је о закону хармонизованом са Европом.

Ко штити права потрошача у Србији?

Искрено речено, то ми није довољно јасно. У асоцијације и организације потрошача искрено не верујем. То су неке небулозне и нејавне форме утицаја иза којих може свашта да се скрива. Да такви представници грађана постоје и имају утицаја, проблем и тема на пример кодекс алиментаријуса, не би се скидала са телевизија, и из новинских текстова, док се потпуно не истражи.