Уговор из Србије у Савету Европе

Студенти београдског Правног факултета, њих тридесет петоро, ових дана су снагом аргумената у седишту Савета Европе у Стразбуру наметнули свој предлог европске конвенције о заштити старих и традиционалних заната. Тиме су већ постигли огроман успех, јер су од 1949. године, од када постоји Савет Европе, они једина студентска групација која је тој институцији поднела на усвајање Нацрт једног међународног уговора. И то се догодило управо сада када њихов факултет прославља 165 година постојања.

– Уз то ово је први пут да је уопште неко из Србије поднео на усвајање неки међународни уговор – каже за наш лист један од креатора поменуте конвенције Вук Цуцић, апсолвент на београдском Правном факултету, с просеком 9,8.

Он истиче да је формално реч о Нацрту поменутог документа који је ушао у процедуру усвајања у Савету Европе. Дуга је и компликована та процедура, али се он и његове колеге надају да ће њихов предлог постати и званични међународни документ.

– Између 1. и 6. октобра заседали су Парламентарна скупштина Савета Европе и сви њени комитети и подкомитети. Ми смо пред Комитетом за културно наслеђе усмено изложили аргументе за усвајање ове наше конвенције. И то је такође изузетак, јер је само парламентарцима дозвољено да излажу – објашњава Вук који је у име студената права Београдског универзитета у Стразбуру образлагао поменути документ.

Уз напомену да је Нацрт конвенције заједнички пројекат свих 35 студената који на Правном факултету Универзитета у Београду чине стручну групу за европско право, наш саговорник вели да су написали и представку која је неопходна да би документ ушао у процедуру усвајања.

Ту њихову представку подржали су и потписали, уз представнике из Србије, и посланици из још шест држава: Енглеске, Немачке, Шпаније, Финске, Литваније и Кипра. А и представници осталих земаља нису скривали одушевљење што су студенти показали ентузијазам да се баве културним наслеђем Европе.

– Стварањем и подношењем једне овакве конвенције желели смо да потврдимо да су традиционални и стари занати саставни део културне баштине Србије, а да је она (Србија) саставни део европске културне баштине – каже апсолвент права који се управо вратио из Стразбура.

У предложеној конвенцији се указује на то да су стари занати везани за традицију и културу земаља свих европских народа, да нестају и да их је потребно сачувати, да се не сме дозволити да изумру. Назначене су и мере које треба у том правцу предузети. Неопходно би било створити националне комитете и европски комитет за заштиту старих и традиционалних заната, као и национални и европски инвентар старих и традиционалних заната. Морају се унапредити и услови привређивања и живота тих занатлија, али и омогућити образовање и обука за оне који би желели тим послом да се баве. Сваке године би се такозваним системом ротације бирао град који би годину дана био престоница старих и традиционалних заната.

Овај документ су заправо осмислили и израдили студенти београдског Правног факултета који имају изузетно висок просек, а и заинтересовани су за европско право, европске институције и за међународно јавно право.