Нешто без чега се не може

Учешће инвестиција у бруто домаћем производу повећати на 25 одсто у 2015, а 28 одсто до краја деценије. Удео извоза повећати са 27,6 одсто у 2009, на 65 одсто свега што се произведе, уз просечан годишњи раст БДП од 5,8 одсто, како би његова вредност 2020. достигла 52,7 милијарди евра, или близу 8.000 евра по становнику, што је готово двоструко више него данас. Отворити 430.000 нових радних места, уз просечан годишњи раст индустријске производње од 6,9 одсто.

Ово су само неки од циљева „Посткризног модела економског раста и развоја Србије 2011–2020”. Аутори ове студије понуђене влади признају да су наведени циљеви амбициозни, али тврде да се могу остварити ако се испуне одређени услови.

Видосава Џагић, потпредседница Привредне коморе Србије, тврди да безНационалне развојнебанке до 2020. не могу дасе остваре развојни циљеви записаниу ,,Посткризном моделу”. Зато је треба основати, уз паралелно деловање регионалних развојних банака, као што је Развојна банка Војводине.

Наша саговорница подсећа на закључак учесника округлог стола ПКС из маја прошле године ,,Развојна банка – могућности и перспективе.

– Представници привреде и банака, државних органа и институција, као и представници стручне и научне јавности су тада били јединствени у оцени да искуства Хрватске, која има Банку за обнову и развој, као и других земаља, указују на оправданост и потребу оснивања развојне банке – каже Џагић. – Она постоји у 40 земаља, док се кредитирањем развојних пројеката бави око 20 регионалних и међународних институција и 10 фондова. Развојна банка би обезбедила професионалније и ефикасније управљање државним средствима од постојећег модела финансирања који се реализује преко више институција, агенција, фондова и министарстава.

Џагић подсећа да је ПКС још крајем 2009. предложила да се изради нова стратегија одрживог развоја, названа ,,5 И”. Њени ,,стубови” су развој инфраструктуре, физичке и институционалне, инвестиције, иновације, информационо комуникационе технологије и индустријализација.

– Одрживог развоја Србије и пројектовног раста, по ма ком моделу, не може бити без јасних механизама финансијске подршке и управљања – сматра Џагић. – Ефикасно управљање и финансирање су два кључна предуслова да се најбоље искористе оскудна средства којима располажемо. Уосталом, и начин функционисања ЕУ нам даје за право, јер се и тамо прво дефинишу кључне политике, утврде развојни приоритети, затим циљеви, индикатори којима се све то мери, а онда и механизми подршке остваривању тих циљева кроз различите програме који укључују финансијску подршку. Примера има доста – ИПА, 7ОП, у прошлости ФАР, ИСПА, САПАРД... Потпуно је логично да, ако је наш стратешки циљ чланство у ЕУ, почнемо да примењујемо моделе које примењује и заједница чији члан желимо да постанемо.

Потпредседница ПКС сматра да би развојна банка требало да финансира инфраструктурне и другеразвојне и капиталне пројекте, за шта не постоји интерес приватних кредитора. Реч је о дугорочним пројектима, који нису довољно профитабилни и који имају већи ризик од оног који су комерцијалне банке спремне да преузимају.

– Банка треба да буде у државном власништву, а њен почетни капитал не би требало да буде мањи од милијарду евра– каже Џагић. – Он може да се обезбедити из државног буџета. У њему би била већ постојећа буџетска средства за финансирање инфраструктурних пројеката, али и новац од продаје Телекома, као и средства постојећих фондова и агенција, међународних финансијских институција, па и она од ликвидације банака.

Став је ПКС да оснивање и пословање НРБмора да се уреди посебним законом, који би обезбедио независност њене управе, посебно кредитног одлучивања од политичких утицаја, као и посебну методологију оцене пројеката, а све у складу са правилима Светске трговинске организације и одредбама Споразума о стабилизацији и придруживању. Као модел могу послужити ЕБРД, ЕИБ,KfW...

На питање, да ли би развојна банка кредитирала и извознике или би Србија требало да има посебну извозну банку, наша саговорница одговара да су могућа оба решења. Као пример наводи Хрватску развојну банку која кредитира извоз, али и даје гаранције за велике извозне послове.

Александар Микавица

-----------------------------------------------------------

Превише ћутања

Има ли политичке воље да се оснује НРБ, коме постојање такве финансијске институције није у интересу и да ли има отпора тој идеји?

– Има превише политичког ћутања већ више од 10 година– одговара ВидосаваЏагић. – Охрабрује да је ,,Посткризни модел развоја” први развојни документ који је поменуо Националну развојну банку и дао опис њеног рада. До сада нико јавно није оспоравао потребу њеног оснивања, али није било ни искреног залагања за ту идеју. Начин постојећег финансирања више одговара политичким елитама, посебно у предизборним кампањама,јер нема анализе ефикасности и ефективности утрошеног новца.