ЕУ: Кључни геополитички циљ Србије

Спољна политика се у појединим круговима често оцењује као недефинисана или недоречена. Главни разлог за овакве квалификације вероватно је (оправдано) незадовољство брзином интеграције у ЕУ и нејасност хијерархије приоритета у вођењу стратешких послова. Ипак, треба имати у виду да стубови спољне политике нису исто што и циљеви, тако да ће се оправданост четири стуба мерити степеном испуњавања спољнополитичких циљева.

Неоспорно је да је приступање Србије Европској унији кључни геополитички циљ. Србија тек као држава чланица може у пуном капацитету учествовати у политичком и економском обликовању континента коме припада, иако је њена мала величина фактор који замагљује ову чињеницу. Још евидентнији доказ да приступање ЕУ нема кредибилну алтернативу (излизана формулација, али тачна дијагноза) представља чињеница што је ЕУ једини блок коме Србија уопште има вокацију да приступи. У савременом свету где физички мале државе губе на релативном значају, а регионални блокови и тзв. државе-континенти остају једини актери, потпуно самостални наступ Србије не би имао одјека у међународним форумима.

Државе мање и средње величине управо у регионалним блоковима и форумима виде могућност да умноже свој утицај. Демарш Србије да преко система УН заштити свој интерес на Косову, уместо кроз индивидуалне тужбе, управо говори у прилог овој логици.

Европа одавно није извозник ратова и колонизације, већ промотер социјалне тржишне привреде, повратка улоге државе у економију, културне диверсификације и кохезионе политике. Србија има економски, па и цивилизацијски интерес као буде део оваквог пројекта. Помало може да збуни чињеница да европска интеграција није само циљ, већ и средство за остваривање мањих и практичнијих циљева. Рецимо да је овај процес један од случајева где су путовање и дестинација подједнако важни.

Никола Јовановић, програмски директор Центра за нову политику