Срећко надмашио Рубика

Чачак – Завод за интелектуалну својину Србије регистровао је недавно два патента Срећка Маџаревића (49) из Мршинаца, коме се испунила животна жеља да добије своју играчку. Конструктор из села поред Чачка изумео је „магичне кругове“, пластичну слагалицу са мотивима олимпијске петобојке, као и механичку слагалицу „магична лопта“, која је неупоредиво сложенија од чувене „Рубикове коцке“.

– До сада сам смислио 15 разних играчака за вежбање можданих вијуга, али ниједна није доживела серијску израду. Све до ових дана, пошто је управо почела фабричка израда „магичних кругова“, захваљујући једном доктору електротехнике из Београда који ми својски помаже – каже Маџаревић за „Политику“.

„Магични кругови“ имају пет крстастих елемената и 16 овалних компоненти у пет олимпијских боја, и њих је игром и размишљањем потребно саставити у повезане кругове од којих је сваки у једној фарби.

– „Кругови“ се праве од АБС пластике и све то изгледа лако, а није. Алати за ову играчку направљени су у Чачку, али су чак четири пута били дорађивани како би све дошло на своје место.

Маџаревић је грађевински техничар, али је целог века маштао о играчкама. Од нечега, међутим, мора и да се живи. Зато је напустио завичајно село поред Западне Мораве и преселио се у Ломбардију.

– Већ двадесет година радим у Бреши, у једној фабрици опреме за јахте. Реч је о покретним мостовима, фотељама и другим елементима од метала за пловеће куће.

Главни критичари при осмишљавању креативних играчака су супруга Зорица и 12-годишњи син Александар, а Срећков наследник посебно се обрадовао почетку серијске производње „магичних кругова“.

– Циљ нам је да се ова играчка појави, рецимо, на Олимпијским играма у Лондону и да се, као мозгалица, продаје испред стадиона за неколико евра – објашњава власник патента.

Уверен је да ће његов други патентирани изум, „магична лопта“, постати славно име у свету играчака.

– Математичар и шаховски проблемист из САД Самјуел Лојд још 1896. године пријавио се као изумитељ чувене играчке „сложи 15”, а моји „магични кругови“ су одговор на њу. „Магична лопта“ је, са друге стране, одговор мађарском проналазачу Ерноу Рубику на његову коцку, патентирану 1974. године.

Док се „Рубикова коцка“ окреће по шест оса, Срећкова „магична лопта“ има 12 оса, 12 петоуглова и 20 шестоуглова који се, опет, деле на по шест малих троуглова.

Овај Маџаревићев изум састоји се од централног лоптастог дела на који су наслоњени петоугласти, ромбични и троугласти елементи, сви повезани жлебовима. То омогућава међусобно померање већих целина, прстенова и калота, доводећи их у различите положаје, тако да својим ознакама образују јединствене графичке целине.

Сад је потребно, као код „магичних кругова“, конструисати и направити алате за серијску производњу, што ће бити тежак, мукотрпан посао.

– На осмишљавању ових мозгалица радио сам по неколико година, ноћу углавном. Ни сам не знам колико сам сати пробдео због њих, то је сизифовски, рударски посао. Обе играчке су потпуно оригиналне, досад невиђене на међународном тржишту. Светске, а српске – вели Маџаревић.

Обавезе на послу у Италији омогућавају му да у завичај долази само дваред годишње, једном лети, други пут за Божић. Србија се, дабоме, не заборавља, чак је и у Бреши осмислио једну играчку са четири слова „С“, али није имао средстава да од ње направи производ. Нити упорности да колеге на послу научи како му је име. Ословљавали су га стално са Среко, без „ћ“, а он им је онда заповедио да га зову исто али у италијанској верзији – Фортунато.

Гвозден Оташевић