Оф-шор на Сејшелима газда у Београду

Не морате да се померите из свог стана у Београду да бисте постали ексклузивни власник оф-шор компаније на Кипру, потенцијални велики играч који се игра капиталом и финансијама. Потребно је да владате интернетом и узајмите неколико хиљаде долара, како бисте ушли у бубањ у којем се извлаче нови мегацареви српског бизниса. Владање рачунаром може вас одвести у незамисливе светове спекулативних послова, тајних рачуна, јавних банкарских гаранција, трансфера новца из сефова земаља за које се доскора веровало да им је највећи привредни домет узгајање манга. Али, свет се незамисливо брзо мења, а нарочито креативност крупних играча који проналазе нове дестинације до којих неће доспети пореске власти вољене им отаџбине.

– Изађите на интернет и на google.com укуцајте "incorporate in Cyprus". Појавиће се бројне компаније које ће за вас направити фирму за свега 2000-3000 долара. Чак не морате ни да идете на Кипар. Потребно је да пошаљете оверену копију свог пасоша и – посао је урађен. Донедавно се и отварање рачуна могло вршити без одласка у банку – каже пословни консултант, међународни експерт за избегавање пореза, чија се фирма може наћи на интернет-презентацији.

Успоставили смо телефонски контакт. Човек је у Русији, одакле управља пословима у Панами, Хонгконгу, америчким државама Делавер и Вашингтон. И, наравно, Сејшелима. Цитира своју мантру, коју је поставио на насловну страну сајта:

– Жалосна је чињеница што сваки сат брижљиво утрошен на смањење пореза даје већу добит од истог времена утрошеног у производњи.

Следи потом објашњење: два су начина да се смањи порез – избегавање и утаја. Први је допуштен, други строго кажњив. Оф-шор компанија вам може помоћи да легално избегнете порезе, финансијске контроле и друге препреке у вашем пословању – каже консултант.

Он истиче још једну предност оф-шор феномена – слободно располагање новцем. Можете подизати новац, трансферисати га по вољи на рачуне других правних и физичких лица... И наравно све то скоро без икакве контроле. 

Консултант се сећа "златног кипарског доба", када је српски политички врх био тај који је направио договор са Кипром о оснивању оф-шор банке на Кипру, преко које је ишао скоро сав платни промет са светом.

Наш саговорник, међутим, подсећа да се приближавањем Кипра Европској унији, мењало законодавство ове пријатељске земље. Банке су морале да знају и ко су де факто власници и одакле новац потиче.

Наиме, после 11. септембра и чињенице да је већина новца за финансирање тероризма дошла преко оф-шор фирми са разних острва, ситуација се мења, упозорава анонимни експерт.

– Полако се укидају оф-шор банке за чије је оснивање било потребно свега неколико десетина хиљада долара. Пример су оф-шор банке у Црној Гори којих је било око 300. И све су затворене – каже наш извор, указујући да су банке сада под будним оком америчких тајних служби.

– Интересантна је чињеница да свака банка у Швајцарској има барем једног службеника из Ције који надгледа пословање. 

Према речима нашег извора, Кипар није више најпожељнија оф-шор зона због уласка у ЕУ.

– Фирме морају да воде књиговодство и да плаћају порез на добит од 10 одсто без обзира на то одакле новац потиче. Већина власника оф-шор фирми зато напушта Кипар и фирме основа на класичним дестинацијама попут Сејшела, Британских Девичанских Острва, Бахама, Панаме, па чак и Сједињених Америчких Држава, које постају посебно интересантне. Наиме, уколико власници фирми у САД нису амерички грађани и не послују са америчким фирмама и грађанима, и немају имовину у Америци, а имају рачун негде ван Америке, нису у обавези да плаћају порез нити да подносе финансијске извештаје америчкој пореској служби. Цене оснивања тих фирми убедљиво су најниже и не прелазе 1000 долара. Довољно је послати своје податке и када се добију папири, отићи у неку од земаља у непосредној близини ради отварања рачуна.

На интернет-презентацији компаније консултанта за оф-шор, дословно пише:

– Предности компаније основане у Вашингтону јесу у томе што шира јавност не зна да је у питању оф-шор компанија, и наравно, што фирма из главног града Америке има своју тежину у пословним односима.

Ако хоћете да постанете послован човек у Делаверу, ниво оснивачког капитала компаније може бити од нула америчких долара, до износа који ви желите. Власници могу бити и правна и физичка лица а одговарају само до нивоа оснивачког капитала. У регистар компанија државе Делавар не уписују се имена оснивача и директора. Удели оснивача посебно се дефинишу уговором о оснивању. Документа о оснивању из САД стижу за око седам до 10 дана, а постоји само обавеза плаћања годишње таксе за одржавање: држави Делавар 200 евра и регистрационом агенту – 120 еврића.

Ако сте прегрмели трошкове оснивања и одржавања компаније, нека вас не хвата паника због евентуалних додатних трошкова: ви, заправо, постојите само у папирима. Најлепше од свега јесте да ви управљате из свог станчића негде у Београду или било где у свету. Папири, међутим, кажу да ипак имате пословни простор. Да, али, виртуелни. Плаћате преусмеравање писама, и-мејлова, факсова и телефонских позива на вашу стварну канцеларију.

За потенцијалне власнике оф-шор компаније у Панами, повољну околност може представљати што средства на рачуну не улазе у деобни биланс приликом евентуалне бракоразводне парнице. Отварање фирме и годишње одржавање оф-шор фирме у Панами кошта – 2.000 евра.

У Србији, по слободној процени консултанта, нема више од неколико стотина власника оф-шор фирми. Он каже да су то предузетници, увозници и извозници како робе тако и услуга. Интересантно је напоменути да наши програмери углавном користе ове фирме ради извоза софтвера. Неколико је разлога за то: јефтино годишње одржавање од свега неколико стотина долара, изостанак непотребне администрације око израде финансијских извештаја, запошљавања људи, инспекција и папира.

– Једноставно – примите новац на рачун, подигнете колико вам треба, трошите по вољи и никоме не полажете рачуне. При томе не плаћате порез на добит грађана у Србији, ако зарадите више 12.000 евра. Следећа група су посредници при увозу који робу продају у разним земљама и при томе зараду задржавају на рачуну оф-шор фирме и са њом слободно располажу. Извозници такође по минималним ценама продају робу својим оф-шор фирмама, а зараду задржавају на рачуну исте фирме.

Консултант такође подсећа да је мотив за оснивање оваквих компанија скривање власника – односно његово неуписивање у регистар компанија у држави у којој се оснива.

Он указује да у Швајцарској, Лихтенштајну и Луксембургу постоји велики број фирми које би за неколико хиљада евра уместо вас вршили улогу власника. Овај модел је веома омиљен приликом приватизације у Србији.

Ипак, сматра консултант, кључна карика у овом ланцу су – банке.

– Не жели свака банка да ради са оф-шор фирмама. Истовремено је битно и да банка не одаје ко су де факто власници оф-шор фирми, јер о томе има податке. Можда се ту крије решење где су наше паре отишле са Кипра. Ако некога то још занима!