Како се пере новац

Власник две приватне компаније увезао је и продао робу у вредности од 600 милиона динара. Али, уз фалсификовање пословних докумената. Довитљиви бизнисмен је, наиме, у папирима приказао да је роба продата на велико и тако избегао да плати порез од 120 милиона динара. Од лаке зараде купио је имовину вредну, ни мање ни више, већ 800.000 евра. Преосталих 700.000 евра депоновао је, боље речено склонио је на банкарске рачуне својих рођака.

Ово је један од десет случајева прања новца наведених у Извештају Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС)  који је пријавило Министарство унутрашњих послова. Ни један од њих, бар до тада, како је указала Организација за европску безбедност и сарадњу, није резултирао пресудом.

Директор једне српске банкротиране фирме, опет, купио је робу, али ју је платио неосигураним налозима за плаћање, који нису могли да се наплате. На тај начин је, без по муке, стекао три милиона динара. Од те суме је потом уплатио другој компанији, чији је био директор, 964.000 динара под изговором да је за кредит.

Један предузетник је 2004. године увезао 650 тона пиринча без одговарајућих дозвола. Препродао је бела зрна на црном тржишту и тако илегално зарадио 18.000.000 динара. Новац је депоновао на банкарске рачуне његових компанија у Србији и иностранству. Исте те године криминалац предузетник, који је био укључен у илегалну трговину гасом, нафтом, цигаретама... али и у провале, крађу возила и преваре везане за документе, морао је да нађе дестинацију за на тај начин зарађених 10 милиона динара. Око 8,5 милиона динара је доспело у банке за куповину некретнина, пословних и луксузних станова. Одлучио се да од преосталих пара, 100.000 динара депонује као почетни капитал за једну фирму.

Двојица бизнисмена су се сетила да лажно продају робу један другом, заправо продајући је трећем лицу. Сума од 7.990.252 динара чије је плаћање пореза избегнуто депонована је на банкарске рачуне једне од компаније и то као дневна зарада, мада та компанија уопште нема малопродајне објекте.

Директор једне компаније продао је земљу другом директору компаније без одобрења Извршног одбора и без јавног тендера или разматрања других понуда што је, уз злоупотребу службеног положаја, супротно Закону о промету некретнина. Земљиште у власништву компаније, вредно 10 милиона динара је продато за 45.500.000 динара уз илегалан профит од 35.500.000 динара. Тај новац је депонован на рачун његове пословне банке, а део, од 350.000 динара пребачен је компанији у Грчкој која је наводно посредовала у овој пословној трансакцији.

Наравно, ово су како се закључује у извештају ОЕБС-а, само илустрације организованог привредног криминала и прања профита.