Будућност ниче из песка Гизе

Док се архитекте данас такмиче чија ће зграда више уштедети простор и енергију у пренасељеним градовима, међу њиховим футуристичким пројектима издвајају се три надахнута древним цивилизацијама.

У старом Египту и Месопотамији су, како примећују светски медији, ницале грађевине које не само да су преживеле хиљаде година, већ су и узор данашњим архитектама за супермодерне, футуристичке зграде.

САД и Дубаи се такмиче ко ће први подићи град-пирамиду.

Реч је о еколошким зградама које што већем броју људи треба да обезбеде удобност уз најмању штету природи.

Дубаи планира да подигне „зигурат” налик на истоимену кулу у облику степенасте пирамиде, светилиште старих Асираца и Вавилонаца. Око милион људи ће живети у простору који ће користити енергију ветра и који ће бити опремљен лифтовима и покретним тракама.

Аутомобили неће бити потребни ни у америчком граду-пирамиди у Њу Орлеансу са лифтовима и електричним возовима. Еко-кула библијског имена Ноје (NOAH, New Orleans Arcology Habitat) замишљена је на обалама Мисисипија. Предвиђа се да би ту могло да живи 40.000 становника који би у мегаломанској згради имали све што им треба, од лекара до фризера.

На сваких 30 спратова у три куле налазиће се башта. Осим 20.000 станова, предвиђене су и школе, болнице, хотели, тржни центри и јавни простори. Користила би се енергија сунца и воде.

Трећа футуристичка зграда пирамидалног облика намењена је Токијском заливу. Архитекте кажу да би била 14 пута виша од Велике пирамиде у Гизи. Замишљено је да се ту смести око 750.000 људи и тако макар мало олакша проблем пренасељености у Токију. Иако је предвиђено да зграда користи енергију мора, сунца и ветра, још не постоји довољно јак материјал за градњу ове грандиозно замишљене пирамиде.

Ј. С.