Среда, 15.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Одржана "Ноћ отворених атељеа"

Одржана "Ноћ отворених атељеа"
„Београд је град сплавова, колико су они добри не знам, али као уметнички центар није познат. Три главна музеја не раде већ годинама. Зато је ,Ноћ отворених атељеа’ манифестација која ће допринети да се то промени. Да публика бар једну ноћ уђе у уметничке атељее, кад су већ музеји затворени”, рекао је Драгољуб Замуровић, београдски фотограф и „помало сликар”, како сам себе представља, док су се синоћ у његовом атељеу у Дунавској 86 тискали посетиоци којима је он био „прави” домаћин.

Тако је прва престоничка „Ноћ отворених атељеа” почела у 18 часова и завршила се два сата после поноћи, а за то време се око 200 уметника сусрело са посетиоцима свих узраста у 52 атељеа, у којима је био посебно осмишљен драмски, музички и поетски програм. Одмах после отварања публику су углавном чинили најмлађи у пратњи родитеља, а потом су пристизали и средњошколци, студенти, пензионери...

У Замуровићевом атељеу две студенткиње архитектуре о манифестацији су рекле да је „идеја добра, али да би све то требало да траје три, четири дана како би се могло обићи што више атељеа. Овако, остаје нам да за једно вече обиђемо само три до четири места”.

Замуровић се показао као добар домаћин – посетиоцима је пружио прилику не само да гледају, већ и да сами стварају. У пројекту „Аутопортрет”, сви који су се затекли у његовом атељеу могли су помоћу даљинског управљача да сниме свој аутопортрет. Како рече власник, свако може да бира шта ће да уради, али мора да буде и креативан: „Неко ће се сликати можда и го, неко ће окренути леђа, а неко ће само притиснути дугме на даљинском”. Изложба тих аутопортрета биће уприличена у атељеу сутра у 18 часова.

У Дунавској 86 публику је дочекивао и Милан Лазовић у чијем атељеу су се могле наћи слике и мозаици великог формата. Уметник је познат и по муралима, а каже да је у свом простору дочекивао и Боду Хомбаха. У Лазовићевом комшилуку налази се и атеље Милоша Шобајића, за који је владало велико интересовање, али је био затворен и под „катанцем”, мада је био на списку манифестације.

Незаобилазна дестинација била је и једна од најстаријих установа културе „Шуматовачка”, у којој се образовало на хиљаде уметника, архитеката и теоретичара. Програм у овом центру отворен је јуче уметничком радионицом за најмлађе, а увече настављен изложбом радова десетак аутора „Шлиц” стрип радионице. Организоване су и радионице за одрасле где је свако могао да се опроба у разним ликовним дисциплинама, а у галерији „Степениште” перформанс је приредио ансамбл који изводи средњовековну музику.

У атељеима на Факултету лепих уметности у Македонској 21, где су демонстриране многе ликовне технике – од графике, преко акварела, колажа, мозаика – представило се око 40 уметника. Између осталих, радионицу сито штампе стрпљиво је водио Душан Миљуш. Он је донео офсет машину за штампање на којој су посетиоци могли да ураде своју графику. Милена Ђурић, сликарка, била је његов гост и тако се прикључила овој акцији. Маја Василић представила се мозаиком, Миле Давидовић уљем на стаклу...

У Музеју железнице у Немањиној 6 излагало је 20 уметника, у Атељеу „Музеј” у Бранковој 19 одржана је журка са перикама и маскама.

Публика ове године, нажалост, није могла да уђе у атељее са традицијом, смештене на Старом сајмишту, а познато је да многи уметници и не воле гужву у простору у коме стварају. Ова манифестација може са ведре стране поново да актуелизује старе предлоге да се неискоришћени пословни простори у граду дају на коришћење уметницима који немају свој атеље.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.