И у кризи смо потрошачки робови

Да ли купујете на снижењима?

Наравно да купујем на снижењима! Као и већина купаца у свету чекам их, зато што такозване распродаје заправо показују праву цену робе. Чини ми се да је сва белосветска роба прецењена, јер су у суму њеног коштања укључене разноразне административне глобалне глупости, због којих је једним делом и настала светска економска криза.

Има ли у Србији правих снижења попут оних у другим европским

државама?

Нема! Србија је још увек затворена земља, ван нормалних токова, што сви знамо, па је свакојако монополисање (читај пљачка) над српским потрошачима омиљена забава произвођача, извозника, увозника, државе... Много ме нервира што у Србији снижења почињу а јануару, а не као свуда пред Божић и Нову годину, када је логично да ће се више трошити. Значи да чак и црквени календар у Србији има утицај на цену!!!

Да ли читате декларације на производима?

Декларације на прехрамбеним производима читам обавезно. Набавила сам чак пљоснату лупу да бих се изборила са микроскопски малим текстом на готово свим производима. Кад је реч о одећи, прво купујем, па тек онда читам састав и остале податке. Ту је похлепа за робом већа од обавештења.

Што се тиче хране ужасава ме што су готово сви српски производи када је рок употребе у питању исписани или разливеним „мастилом“, или су безобразно нечитљиви, скривени, мајушни, итд. То је злоупотреба потрошача на бестидан начин, јер је у игри наше здравље. Сматрам такав однос произвођача кривичним делом!

Коректна услуга у банци, ресторану, супермаркету је...

У банци, ресторану, супермаркету је услуга коректна. Особље је прошло обуку, зна се протокол, процедура. У осталим радњама је проблем: особље разговара мобилним или међусобно, продавачица не може да се нахвата, непрекидно нешто распоређују, баве се или сами собом или робом а не купцем. Купац се осећа као задња рупа на свирали. Некада ми се деси да више чекам да дођем до продавца него када сам принуђена да стојим испред шалтера! Парадоксално је

да су нељубазнији у приватним радњама, а ваљда им приход зависи директно од продаје и вештине с којом ће презентовати робу!?

Увозна или домаћа роба?

И увозна и домаћа када је реч о непрехрамбеној роби. На жалост, када купујем храну склонија сам да се одлучим за инострану, без обзира што је скупља. Немам поверења у наш систем санитарне инспекције и провере квалитета. Много пута сам се опекла...

Колико на избор производа утичу дизајн и реклама?

Много! Као што одело чини човека, тако старање о дизајну и реклами говори много тога о производу. Нико више није луд да улаже огромне паре за рекламу, а да иза не стоји квалитет. Некада је можда било другачије, сада у економској недаћи нема или је све мање продавање рога за свећу.

Хипермаркети или мање продавнице?

Хипермаркети, иако их заправо не волим зато што потрошим више пара и много се уморим. У мањим прехрамбеним продавницама је, пак, ствар дошла до апсурда! Ту више од робе нема места за купца. Он је вишак! Запрема простор. У мањим продавницама стално нешто истоварују, преручују, распоређују, чисте ми око ногу, слажу гајбице, итд, тако да куповину у њима доживљавам као прескакање препона.

Да ли су велики трговински ланци променили потрошачке навике код нас?

Наравно да су велики трговински ланци променили наше навике, мада тога нисмо потпуно свесни. Ми смо и сада у кризи потрошачки робови.

Колико честе идете у снабдевање у току месеца?

Доскоро сам ишла недељно, а сада идем два пута месечно.

Да ли чешће користите картице или готов новац?

Картице.

Добре ципеле су...

Оне које су удобне. Ту нема никакве дилеме. Исувише ми је стало до мојих стопала и кичме да бих робовала моди. Ципеле уопште нису наивни здравствени детаљ.

Шта се обично може наћи у Вашем фрижидеру?

Кавијар и драгоцена теглица тартуфа. Намаз од мангулице. Шампањац. А зими пихтије, сланиница и чварци. Углавном српско-светски пробрани рај.

Да ли сте као потрошач некада били оштећени?

Много пута! И вероватно би вам то исто рекао или вам каже сваки купац. Преваре стоички трпим ако није реч о храни.

Да ли Србија има закон о заштити потрошача?

Колико знам – има. Али ни он не функционише, јер и ту Пера штити Жику, не схватајући да је заштитивши Жику, а не променивши систем, изгубио потрошача! Зато су на губитку Пера, Жика и сви ми!

Ко штити права потрошача у Србији?

Нико! Постоје вероватно неки форуми, асоцијације, агенције, али док не пусте на медијима кампању са бројевима телефона тих служби и док не почну да се збиља баве потрошачима, а не Пером и Жиком, остаје нам да будемо као потрошачи у стању мањине без заштите, а заправо смо већина и то и те каква!