Нижа цена, мање меса

Због беспарице, пада куповне моћи и све слабијег промета, у многим трговинама појавиле су се прерађевине од меса са веома ниским ценама. Каквог су квалитета ти производи, од чега се праве и шта неретко и нереално ниска цена открива купцима, истраживао је „Потрошач”.

Преглед фрижидера у хипермаркетима показује да се у њима налази више од 200 врста прерађевина од меса. Због примамљивих и приступачних цена свакодневно су у корпама потрошача. У време беспарице за квалитет не питају, а састав најчешће и не знају. Једноставна математичка операција, међутим, отвара дилеме. Килограм ћуретине кошта више од 500 динара, а ћуреће саламе мање од 200. За килограм пилећих груди ваља издвојити више од 350 динара, а посебна кобасица исте врсте меса на снижењима може да се купи и за 150 динара. Кулен кошта 1.000 динара, а може да се нађе и за мање од 600. Исто је и са печеницом. У чему је разлика?

Колико пара, толико меса, главно је правило када се крене у куповину сухомеснатих производа, саветују стручњаци. Момир Јовановић, председник Групације месне индустрије у Привредној комори Србије, каже да исувише јефтин производ купцима открива да су у производњи коришћене алтернативне сировине.

– То значи да се користи мање квалитетно месо, односно друга или најчешће трећа категорија. Цена не мора нужно да се повезује са квалитетом, али ако је нешто сувише јефтино онда то указује на велико присуство сепарисаног меса. Најјефтинија сировина у преради меса добија се када се кости и месо ставе у машину која се зове сепаратор и тако се добијају производи нижег квалитета. Наш народ каже колико пара толико музике и то је тачно. За нешто више од сто динара не можете да очекујете саламу од квалитетног меса – истиче Јовановић.

И када је реч о прерађевинама од меса велики проблем је, упозоравају стручњаци, неинформисаност потрошача.

– Многи сматрају да су, на пример, паризер и посебна салама исто. Међутим, правилником је одређено, да уколико се производ декларише као паризер сме да садржи само протеине меса, док посебне кобасице могу да садрже и протеине других порекла, попут соје, глутена и кожице. Исти је случај и са тиролском и алпском кобасицом. Тиролска садржи само протеине меса, а алпска и другог порекла. Зато је и јефтинија – објаснила је за „Политику” недавно Јасмина Губић, са новосадског Института за прехрамбене технологије.

Оно што занима већину потрошача је и зашто су поједине јефтиније прерађевине од меса пуне воде. Течност у месу, примећују, умногоме повећава тежину.

– Месо је влажно јер у току производње долази до мокрог усољавања, такозваног саламурења. То је раствор соли у којем месо одстоји, а које је замена за некадашње суво сољење. То се ради због продужења трајања меса, али и боје и укуса – рекла је Јасмина Губић.

За нутриционисте дилеме нема – прерађевине од меса требало би јести што је могуће ређе, а саветују куповину свежег меса. Али, сагласни су да ономе ко нема здравствених проблема неће шкодити да повремено конзумира сухомеснате производе.

– Нарочито би деца требало да их избегавају због тога што нам је састав тих производа мало познат. Печеница или суви врат јесу квалитетнији, али се због много соли и дима не препоручују деци, дијабетичарима, особама са високим притиском, срчаним болесницима и онима који се опорављају од неке теже болести. Од свих производа, најмање су штетна ћурећа прса јер у њима има најмање адитива – објашњава Ана Тодоровић, нутрициониста београдског Дома здравља „Савски венац”.

Слично је и са другим прерађевинама – виршлама, кобасицама и паштетама. Ни они не би требало да су део свакодневне исхране, наглашавају стручњаци. Умереност у конзумацији најбоља је парола, саветује Милка Куртеш, нутрициониста и дијететичар специјалне болнице „Бања Ковиљача”.

– Паштете и било које друге прерађевине од меса нипошто не би ваљало давати деци млађој од две године. То су производи од изнутрица или делова меса које није врхунског квалитета. У њих се додају адитиви, понекад и вештачке боје и ови састојци су штетни за најмлађе – каже она.

-------------------------------------------------------

Инспекција: Одговорност на произвођачима

У Министарству пољопривреде кажу да квалитет производа од меса контролише њихова ветеринарска инспекција.

– Проверавамо исправност у производњи, приликом увоза, извоза, превоза и они највећим делом задовољавају захтеве из Правилника о квалитету, а када наиђемо на оне који не испуњавају те услове, повлачимо их из промета – кажу у Управи за ветерину.

Ветеринарски инспектори спречавају и продају производа који нису исправни.

– Битно је нагласити да је Законом о безбедности хране одговорност пребачена на онога ко послује са храном. За све што се нађе на тржишту, а није доброг квалитета или у складу са подацима наведеним на декларацији одговара произвођач – кажу у Ветеринарској инспекцији.

--------------------------------------------------------

Квалитет лошији него на Западу

Да су прерађевине на нашем тржишту лошијег квалитета него у земљама попут Француске и Немачке, где потрошачима нуде врхунске производе, сматрају и на Ветеринарском факултету у Београду.

– На декларацији паштете у Немачкој, на пример, на првом месту се налази месо и то са око 24 одсто. А на производима на нашем тржишту на првом месту је маст, затим вода, па тек онда месо – објаснио је недавно проф. др Илија Вуковић у београдском Покрету за заштиту потрошача.

----------------------------------------------------

Врсте прерађевина

Трајне кобасице производе се од фино до грубо уситњеног свињског и говеђег меса најбоље категорије, уз додатак чврстог масног ткива и зачина. Оне се не подвргавају топлотној обради већ сушењу и димљењу. Уколико су трајне кобасице пуњене у цреву пречника најмање 50 милилитара и подвргнуте дужем процесу ферментације реч је о саламама. Најпознатији представници трајних кобасица су зимска салама, сремска кобасица и кулен.

Полутрајне кобасице праве се од уситњеног меса различитих категорија, масног ткива, месног теста (месне масе која се добија уситњавањем топлог, охлађеног или смрзнутог говеђег или свињског меса уз додатак кухињске соли или соли за саламурење), изнутрица, кожица, остатака везивног и масног ткива и допуштених додатних састојака и зачина. Подвргавају се топлотној обради. У полутрајне кобасице спадају шунка, тиролска кобасица, крањска кобасица и мортадела.

Обарене кобасице производе се од месног теста, масних ткива, уситњеног меса различитих категорија и додатних састојака. Карактерише их уједначена ружичаста боја. Ту спадају париска и екстра кобасица.

Сухомеснати производи добијају се сољењем или саламурењем свињетине, говедине, овчетине, након чега следи сушење или топлотна обрада уз димљење или без димљења. Деле се на полутрајне и трајне у зависности од тога да ли је месо топлотно обрађено или није. Полутрајни сухомеснати производи су димљена шунка, димљени каре, печеница, димљени врат и сува ребра. Најцењенији представници трајних сухомеснатих производа су пршута, суви врат и суви свињски каре.

--------------------------------------------------------

Категорије меса:

Свињско месо

1.категорија – бут и слабина

2.категорија – леђа, плећка и врат

3.категорија – трбух, ребра, груди и коленице

Говеђе месо

1.категорија – бут и слабина

2.категорија – леђа и плећка

3.категорија – преостали делови

 (/slika2)