Понедељак, 20.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Нова Скупштина по новом систему

Нова Скупштина по новом систему
Четири године великих искушења: Драган Капичићје последњи пут председавао Скупштином КСС Фото В. Марковић

Скупштина Кошаркашког савеза Србије одшкринула је врата великим променама у нашем најтрофејнијем спорту. После неколико деценија, класичан делегатски систем руковођења, који је постао у доброј мери кочница развоја, отишао је у историју и уступио место полумандатарском. Он даје велика овлашћења будућем председнику који ће именовати потпредседнике за четири најважнија ресора: мушку кошарку, женску кошарку, финансије и маркетинг и такмичење. Њих ће у пакету изгласати сазив нове Скупштине у првој недељи априла, којој претходи једномесечна процедура у седам регионалних савеза.

Да је одлучивање о виталним кошаркашким питањима постало талац превазиђеног система показала је и трочасовна дебата одлазећег председника, чланова Управног одбора и Скупштине, која је на срећу, снагом ауторитета неколицине ипак завршена променом Статута. Од 44 делегата било је присутно 30, а за будућност кошарке и излазак из кризе гласало је 28. Највиши акт усвојен је у начелу, а нови скупштинари имаће прилику да га поправе или покваре амандманима.

Фронт за персонална решења, од којих је функција председника и његовог тима најважнија, отворен је истог тренутка када су избори за нови сазив Скупштине расписани. Јасно је да се у овом тренутку о именима може само нагађати, а дијапазон решења креће се од спортских, где се као кандидати помињу Небојша Човић који је пре деценију и по био на челу КСЈ и Дејан Бодирога, до политичко-менаџерских – на челу КСС многи би волели да виде градоначелника Београда Драгана Ђиласа.

Није нереална као права опција ни комбинација два наведена „тима“, а сигурно ће бити и изненађујућих кандидатура. Било како било, процедура налаже да председника предлаже најмање седам делегата Скупштине, а кандидатура се подноси у писаној форми најкасније седам дана пре одржавања седнице. Најкасније пет дана пре одржавања изборне скупштине кандидати су обавезни да делегатима преко секретаријата КСС доставе кратку биографију, програме рада и листу од четири кандидата за потпредседнике.

Председник КСС бираће се тајним гласањем под условом да седници присуствује најмање две трећине од укупног броја делегата, а биће изабран онај који добије већину од укупног броја скупштинара. Нови мандатар предложиће кандидата за генералног секретара, а бираће га Управни одбор који ће поред председника и четири потпредседника чинити и четири представника регионалних савеза које изабере Скупштина.

По свему судећи, избор селектора припашће новом сазиву. Иако ово кључно питање није било на дневном реду, одлазећи председник КСС Драган Капичић рекао је у неформалном разговору да би било добро да ново руководство предложи Душану Ивковићу да преиспита одлуку. Неколико чланова Скупштине апострофирало је у делу расправе о четворогодишњем раду овог сазива да је Ивковић учинио да слика успешности целокупне организације ипак буде позитивна, а некадашњи судија и генерални секретар Савеза Раде Петровић предложио да Управни одбор донесе одлуку да се успешном селектору додели Златна значка КСС као тренеру који је остварио два велика успеха са репрезентацијом под заставом Србије. Подсетимо, Ивковићу је за раније успехе већ додељена Златна значка Кошаркашког савеза Југославије.

М. Стојаковић

-----------------------------------------------------------

Буџет 254 милиона динара

Ако планирани приходи за 2011. буду и остварени, ново руководство КСС неће имати велику главобољу. Усвојени буџет износи 254 милиона динара, а планирани расходи тек нешто мање.

Од државе се очекује 72 милиона и то 69 за основни програм, плус три предвиђен за кампове. Гарантовани спонзорски уговори требало би у касу савеза да донесу 70.250.000 динара, од чега генерални спонзор „Телеком Србија” партиципира са 50.150.000, кинески „Пик” са 15.750.000 и „Дунав осигурање” 4.300.000. Очекивани приходи од спонзора и донатора су 71 милион („Дунав осигурање”, НИС, „Кока кола”, Олимпијски комитет, „Србија воде”, ЕПС, ПТТ и евентуални нови спонзори), а остатак пројектованих прихода је од чланарина, казни из такмичења, такси ...

У овој години чак 13 селекција излази на европску сцену, а планирани расход је 87 милиона, од чега 40 за сениорску.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.