Србија не распродаје „зелене” киловате

Пројекат „чисте енергије”, који предвиђа градњу више хидроелектрана на реци Ибар и средњој Дрини, а који треба заједнички да реализују италијанска фирма „Сећи енергија”, ЕПС и Електропривреда Републике Српске, неће бити на штету грађана,алини природе. Река Дрина има такав неискоришћени енергетски потенцијал који је међу најзначајнијима у Европи, док пројекат Ибар подразумева и побољшање квалитета воде реке и околних водених појасева.

О тим, али и осталим отвореним питањима „Политика” је разговарала са Гаетаном Макаферијем, првим човеком „Сећи енергије”, холдинг компаније групације „Макафери”.

Шта конкретно значи прелиминарни споразум „Сећи енергије” и ЕПС-а.Колико смо тиме ближе реализацији пројекта?

Прелиминарни споразум односи се на пројекат изградње хидроенергетских постројења на средњем току Дрине и представља проширење Споразума о стратешком партнерству потписаног2009. којим је предвиђена заједничка реализација постројења за производњу струје из обновљивих извора, капацитета до хиљаду мегавата инсталисане снаге.

У споразуму који су потписали Министарство за економски развој Италије и Министарство енергетике Србије наводи се листа пројеката који ће бити реализовани у оквиру стратешког партнерства између ЕПС-а и„Сећи енергије” који, осим хидроелектрана на Ибру, укључују и хидроелектране на средњој Дрини, под условом да Република Српска да своју сагласност.Пре самог почетка реализације пројекта на средњем току Дрине очекује се пристанак и приступање Електропривреде Републике Српске.

Којим темпом ће се реализовати пројекат, колико је вредан и када ћете формирати заједничко привредно друштво с ЕПС-ом?

Предузеће са посебном наменом у циљу реализације постројења на средњој Дрини биће основано чим Влада Републике Српске да своју сагласност. Предузеће ће заједнички формирати ЕПС, Електропривреда РС и„Сећи енергија”, уз евентуално учешће и других партнера.

У српској јавности било је негодовања што за овај велики посао није расписан тендер. Како Ви то коментаришете?

Влада Србије је, у Одлуци о пројекцији енергетских потреба до 2015. године, утврдила да постројења на Ибру и Дрини спадају у надлежност ЕПС-а преко ког Србија реализује део својих стратешких интереса уз могућност удруживања са стратешким партнерима.

Зашто „Сећи енергија” треба да ради овај посао, а не неко други?

„Сећи енергија” је изабрана као стратешки партнер са италијанске стране у сектору производње, а компанија „Терна” у сектору преноса електричне енергије у оквиру споразума о сарадњи. Добит коју оствари привредно друштво „Ибарске хидроелектране” биће распоређена између чланова пропорционално њиховим уделима у основном капиталу друштва, односно 51 одстоприпашће компанији „Сећи енергија”, а 49 процената ЕПС-у.

Како коментаришете то што је општинска власт у Краљеву дошла усукоб због неслагања око идеје градње ХЕ на Ибру? Да ли ће и на који начин бити заштићен екосистем?

Нису тачни наводи да се општина Краљево противи реализацији ХЕ на Ибру. Напротив. С том општином постоји континуирана и активна сарадња у свим за то подручје значајним аспектима пројекта.

Појединци, због неких других интереса, користе недостатак информација о бенефитима које ова врста пројеката може донети становништву, да би покренули кампању која има за циљ не очување јавног интереса, већ привлачење медијске пажње коју иначе не би имали, а само у циљу јачања личног политичког утицаја.

Израда пројектне документације за постројења на Ибру поверена је Институту „Јарослав Черни” у Београду, а управо у циљу обезбеђивања највишег степена заштите тог подручја.

Колики је укупан потенцијал ХЕ, аколики ветропаркова, јер су и они планирани? Ко ће их градити?

Инсталисана снага хидроелектрана на Ибру биће 103 мегавата, производња 418 гигават-часова годишње, а предвиђена инвестиција износиће 285 милиона евра. Да би се произвело 418 гигават-сати годишње, био би потребан ветропарк од 330 мегавата инсталиране снаге, са трошковима процењеним у износу од око 1.500.000 евра по мегавату инсталиране снаге и инвестиција од око 500 милиона евра, што са садашњим тарифама у Србији прелази границу економске исплативости. Пројекти за искоришћење енергије ветра у Србији за сада нису међу тренутним приоритетима компаније „Сећи енергија”, иако то не искључујенаше будуће занимање.

Колика се производња струје очекује од ХЕ, а колика од ветропарковаи хоћете ли сву струјуизвозити или ће Србија нешто моћи да преузима по повлашћеним ценама?

Сви подаци о производњи електричне енергије из хидроелектрана и ветропаркова у Србији у надлежности су Министарства рударства и енергетике. Предузеће „Ибарске хидроелектране” има за циљ продају произведене енергије под најбољим тржишним условима које у овом часу у Европи пружа италијанско тржиште које ће кроз подстицајне мере омогућити два до три пута веће приходе у односу на приходе које би било могуће остварити на основу цене енергије на тржишту Балкана.

Сходно томе и ЕПС ће моћи да свој део добити од овог посла искористи за куповину пропорционално веће количине енергије.Уколико би се тржишни услови променили, предузеће „Ибарске хидроелектране” примениће најпогоднију комерцијалну политику будући да никаква обавеза извоза електричне енергије у Италију не постоји.

Колико ће коштати киловат „зелене” струје из ХЕ?

Трошак произведеног киловат-сата није значајна ставка. Трошкови улагања у хидроелектране на реци Ибар крећу се од око шест до осамевроценти по киловат-сату годишње производње, а рок повраћаја уложених средстава је у просеку осам година.

У јавности су се чули и коментари да Србија даје сву своју „зелену” енергију Италији и да она од тога нема ништа. Шта овим пројектом добија Србија?

Не постоји никаква обавеза извоза у Италију електричне енергије произведене у хидроелектранама на Ибру и средњој Дрини.

У замену за извоз енергије у Италију, српска страна ће добити то што ће реализација хидроенергетских постројења на Ибру бити омогућена приходимаиталијанске владе, а таква инвестиција није била обухваћена програмима ЕПС-а. Остварени приходи биће од два до три пута већи у односу на цену енергије на тржишту Балкана, могућност да се једног дана, када се исцрпе подстицајне мере италијанске владе и отплате уложена средства, та енергија рачуна као енергија произведена из обновљивих извора која припада Србији.

Да ли је тачнода Србија на овај начин губи прилику да заради профит од око пола милијарде евра?

На основу претходно наведеног види се да овај пројекат доноси само користи, а нема никакве штетне последице за Србију.

Јасна Петровић